(Fidbox) 2022.
CD/digital
Post new wave/rock – SERBIA
Milan Ignjatović aka Neron Mikandus, u prethodnoj muzičkoj “inkarnaciji” samo Neron, etablirani je kardiolog, takođe i džudista, čija prisutnost na domaćim i Ex-Yu prostorima traje priličan vremenski period, iako ruku na srce nije imala skladni kontinuitet. Gospodin Ignjatović, takođe, bar ako posmatramo njegovu diskografiju nije malo toga snimio i objavio, ali eto, tokom kompletnog toka njegovog dosadašnjeg muzičkog rada, relativno malo informacija je dolazilo do publike , ljudi iz posla, i generalno svih onih koji bi o ovom mora se priznati originalnom liku i muzičaru, želeli nešto više da znaju.
Neron je sa bendom krenuo tokom prve polovine 80-tih godina, i dok je postojala zajednička Ex-Yu teritorija kao i zemlja objavio je 3 albuma. Kasnije još 3, sa određenim većim ili manjim vremenskim pauzama. Njegov pristup je oduvek posedovao elemente originalnosti, ali tu i takvu originalnost je oduvek pratilo potpuno isključivanje pojašnjenja o čemu zapravo autor govori, a uz to je praktično uvek tekla nedovoljno aktivna i gotovo nimalo intenzivirana medijska promocija. Pri ovakvom stavu, kojeg sam sada izrekao i u pisanoj formi, malo sam se duže zadržao, jer prateći od početka muzički život gospodina Ignjatovića i njegove akcije, čini mi se da nedorečenost informacija o dosadašnjoj karijeri je u njegovom slučaju mnogo više izražena nego što je to bilo kod nekih drugih aktera, sastava i izvođača, te sam mišljenja da je takva realnost više štetila njegovom dosadašnjem radu.
No, šta je tu je, novi album je pred nama, objavljen za “Fidbox”, na kojem je urađen veliki broj kompozicija drugih autora, a važnu ulogu su imali i značajni gosti, koji su svojim prisustvom i interpretacijama doprineli kompletnijoj slici o ovde priređenom materijalu. Tu su Bora Čorba, Milan Mumin, a od 10 pesama, Neron Mikandus i bend izvode songove kao što su : “Kuća pored mora” Arsena Dedića, “Ta stol” Marka Brecelja, “Da sam ja neko”, Hrvoja Hegedušića/Maje Perfiljeve, dobro poznatu numeru iz repertoara Indexa. Prisutne su i dve prilično obrađeno-dorađene narodne : “Srce više nije moje” i ” U mom selu najbedniji to sam ja”. Ignjatovićev song ” Ja sam mladić kome prete”, uz “Lulo Moja” i “Kad bi bilo Srba ko Kineza”, verovatno će i zbog atraktivnih stihova i pamtljive melodičnosti biti među najslušanijim.
Neron Mikandus i bend kao i uvek izvode varijantu ovdašnjih post new wave postulata ukombinovanih sa rock elementima. Čini se da je bend na ovom izdanju izvođački čvršći, a frontman vokalno oštriji i direktniji. Kada se sve sabere i oduzme, činjenica je da je glavna ličnost i ekipa saradnika pokušala da ponudi nešto drugačiji pogled na pristup kojeg su oduvek gajili i kreirali, a sama tendencija pesama išla je ka izraženijoj melodičnosti i većoj slušljivosti. Ironije i specifičnog humora, kao što je to oduvek bio slučaj ne nedostaje, i svi oni koji dođu u dodir sa muzikom sa izdanja, imaće šta da čuju. Koliko će im se sve to svideti, već je drugo pitanje. Neron sebe nije “izdao”, niti se odrekao svog načina muzičko-koncepcijskog razmišljanja, i pored određenih iskoraka, koji predstavljaju karakterstiku aktuelnog ostvarenja.
apr 5 2023
NERON MIKANDUS – “Mladić kome prete”
(Fidbox) 2022.
CD/digital
Post new wave/rock – SERBIA
Milan Ignjatović aka Neron Mikandus, u prethodnoj muzičkoj “inkarnaciji” samo Neron, etablirani je kardiolog, takođe i džudista, čija prisutnost na domaćim i Ex-Yu prostorima traje priličan vremenski period, iako ruku na srce nije imala skladni kontinuitet. Gospodin Ignjatović, takođe, bar ako posmatramo njegovu diskografiju nije malo toga snimio i objavio, ali eto, tokom kompletnog toka njegovog dosadašnjeg muzičkog rada, relativno malo informacija je dolazilo do publike , ljudi iz posla, i generalno svih onih koji bi o ovom mora se priznati originalnom liku i muzičaru, želeli nešto više da znaju.
Neron je sa bendom krenuo tokom prve polovine 80-tih godina, i dok je postojala zajednička Ex-Yu teritorija kao i zemlja objavio je 3 albuma. Kasnije još 3, sa određenim većim ili manjim vremenskim pauzama. Njegov pristup je oduvek posedovao elemente originalnosti, ali tu i takvu originalnost je oduvek pratilo potpuno isključivanje pojašnjenja o čemu zapravo autor govori, a uz to je praktično uvek tekla nedovoljno aktivna i gotovo nimalo intenzivirana medijska promocija. Pri ovakvom stavu, kojeg sam sada izrekao i u pisanoj formi, malo sam se duže zadržao, jer prateći od početka muzički život gospodina Ignjatovića i njegove akcije, čini mi se da nedorečenost informacija o dosadašnjoj karijeri je u njegovom slučaju mnogo više izražena nego što je to bilo kod nekih drugih aktera, sastava i izvođača, te sam mišljenja da je takva realnost više štetila njegovom dosadašnjem radu.
No, šta je tu je, novi album je pred nama, objavljen za “Fidbox”, na kojem je urađen veliki broj kompozicija drugih autora, a važnu ulogu su imali i značajni gosti, koji su svojim prisustvom i interpretacijama doprineli kompletnijoj slici o ovde priređenom materijalu. Tu su Bora Čorba, Milan Mumin, a od 10 pesama, Neron Mikandus i bend izvode songove kao što su : “Kuća pored mora” Arsena Dedića, “Ta stol” Marka Brecelja, “Da sam ja neko”, Hrvoja Hegedušića/Maje Perfiljeve, dobro poznatu numeru iz repertoara Indexa. Prisutne su i dve prilično obrađeno-dorađene narodne : “Srce više nije moje” i ” U mom selu najbedniji to sam ja”. Ignjatovićev song ” Ja sam mladić kome prete”, uz “Lulo Moja” i “Kad bi bilo Srba ko Kineza”, verovatno će i zbog atraktivnih stihova i pamtljive melodičnosti biti među najslušanijim.
Neron Mikandus i bend kao i uvek izvode varijantu ovdašnjih post new wave postulata ukombinovanih sa rock elementima. Čini se da je bend na ovom izdanju izvođački čvršći, a frontman vokalno oštriji i direktniji. Kada se sve sabere i oduzme, činjenica je da je glavna ličnost i ekipa saradnika pokušala da ponudi nešto drugačiji pogled na pristup kojeg su oduvek gajili i kreirali, a sama tendencija pesama išla je ka izraženijoj melodičnosti i većoj slušljivosti. Ironije i specifičnog humora, kao što je to oduvek bio slučaj ne nedostaje, i svi oni koji dođu u dodir sa muzikom sa izdanja, imaće šta da čuju. Koliko će im se sve to svideti, već je drugo pitanje. Neron sebe nije “izdao”, niti se odrekao svog načina muzičko-koncepcijskog razmišljanja, i pored određenih iskoraka, koji predstavljaju karakterstiku aktuelnog ostvarenja.
fidbox.rs
facebook.com/NeronMikandus/?locale=sr_RS
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •