Punk rock bend Six Pack priuštio je svojim obožavaocima još jedan užitak. Naime od 1. juna novi album “Epicentar” može se slobodno preuzeti sa sajta benda. Upravo je to povod za intervju sa frontmanom, pevačem i gitaristom, benda Mikijem Radojevićem, inače autorom tekstova i muzike za ovaj album.
Miki, sve je veći broj bendova koji se odlučuju da svoje albume podare javnosti besplatno, putem free downloada, što ste i Vi uradili sa svojim najnovijim ostvarenjem. Da li tebi kao autoru i kreativcu smeta ovakav trend, i smatrate li free download nužnim zlom ili imaš pozitivan stav o tome?
Budimo realni.. Ovde je sve upside down. Dok u inostranstvu bend izda album, pa ode na promotivnu turneju da bi ga reklamirao kroz koncertne nastupe, a onda prodao 100.000 diskova. Ovde bend izda album i reklamira ga iz sve snage ne bi li usledili pozivi za koncerte. Jednom sam se u nekom CD shopu raspitao o tome kako mi se prodaje album. Prodavac mi je odgovorio da “ide kao alva”. Zatim je u kompjuteru proverio tačne podatke i rekao “da, ovo se sjajno prodaje! Prošlog meseca je otišlo čak dva komada!” Pitao sam se “kako li se tek prodaju ovi što ne idu kao alva??” Tako stvari stoje. A to sto bendovi izmišljaju cifre i govore kako su prodali par hiljada diskova, to su bajke. Zato smo i odlučili da lepo podignemo album na free download i osim toga što se publici revanširamo za godine i godine podrške. Za samo 48 prvih sati imali smo broj od 5000 skidanja. Kao autor, mogu samo da budem ponosan na sebe zbog toga.
Utisak je da ne žurite sa izdavanjem albuma, prošlo je četiri godine od vašeg poslednjeg albuma “Discover”. Koliki je udeo te činjenice kada je reč o kvalitetu muzike koji je zastupljen na “Epicentru”?
Nismo hteli da po svaku cenu objavimo album na kome nemamo šta pametno da kažemo. Čekali smo da kreativna energija proključa, a da se pesme, koje su već bile napisane, i aranžmani u glavi stalože. Kada se sve to najzad desilo, ušli smo u moju dnevnu sobu i za samo tri meseca napravili, uvežbali, snimili I objavili album.
Čini mi se da ovim albumom, ispravi me ako grešim, dominiraju tri teme, koje su inače karakteristične za rad Six Pack-a a to su: kritika događanja u društvu, ljubav i drugarstvo. Može li se reći da su one upravo ogledalo tvog i života drugih članova benda?
Ne volim da komentarišem tuđe živote, posebno što smo nas četvorica u bendu, iako bliski kao braća, jako različiti tipovi ljudi. Ali iz prve ruke i u prvom licu, odgovor je da. Ogledalo je prava reč. Iskreno, nikad nisam ni umeo da napišem nešto izmišljeno. Uvek je tu prokleto ogledalo.
Emocije koje ispunjavaju ovaj album kreću se od iskrenog besa do melanholije. Smatraš li da to potpuno odgovara vremenu koje svi zajedno proživljavamo?
Nažalost, “vreme u kome živimo” je nepromenjeno već 15 godina koliko mi kao bend otprilike postojimo. Dovoljno je ući u gradski autobus, pogledati smrvljena lica oko sebe i eto materijala za album. Nekoga boli uvo, ali eto ja imam tu nesreću da takve stvari primećujem I jako me bole. Ako si pravi i iskren, koliko god ti sam solidno živeo ne može da ti bude dobro ako svi oko tebe hodaju pognute glave. Na “Epicentru” smo probali da skrenemo pažnju na te stvari, isto kao što smo hteli da mladje od sebe naučimo da je prijateljstvo svetinja. Ovih dana, to je možda i poslednje uporište zdravog razuma.
U materijalu koji prati album zahvaljujete se svojim kolegama i prijateljima iz bendova Čovek Bez Sluha, Atheist Rap, L.U.R., Tea Break, Lude Krawe, Commandos. Vidimo da tu ima starih i novih pankera. Kako ocenjuješ današnju punk rock scenu na prostoru ex-YU?
Svakako je najiskrenija u moru ostalih pravaca. Dobri bendovi, dobri albumi, dobri prijatelji, sjajni saradnici i iznad svega pravi rokeri. Nema nas puno, mislim na punkrock bendove, ali kvantitet nikad nisam posebno ni voleo.
Kakvi su vam planovi kad je u pitanju koncertna promocija albuma “Epicentar”? Gde vas sve možemo očekivati ako uzmemo u obzir vašu, da tako kažemo, “regionalnu” prepoznatljivost?
Prethodna tri meseca je sve bilo u znaku novog albuma. Nismo bukirali koncert, jer ne može pet stvari u isto vreme da se obavi kvalitetno. Za sad znam da ćemo se pojaviti na par ozbiljnijih festivala u Srbiji I Hrvatskoj tokom leta, a onda, kada dođe klupska sezona, sviraćemo u svakoj prokletoj šupi ako treba, jer hoćemo da nove pesme u lice otpevamo svojim fanovima.
Tokom vaših nastupa u publici se oseća ogromna pozitivna energija. Imajući to u vidu da li planirate da svoj rad uskoro krunišite i jednim “live” albumom?
Već duže razmišljamo o tome i verovatno ćemo upravo od sada pa do kraja godine početi da ozbiljnije usnimavamo svoje koncerte. Nakupilo se albuma, nakupilo se pesama… Sledeće godine definitivno LIVE album, najverovatnije dupli.
Mnogi kvalitetni bendovi, nažalost, nisu opstali ni približno dugo kao Six Pack. O kakvoj vrsti “dopinga” je reč, koji Vas drži sve ove godine na okupu?
Ljubav. Ljubav prema muzici, ljubav prema publici i iznad svega veliko drugarstvo i ljubav između nas samih. Ekipu iz Six Packa možda ne viđam svaki dan, ali oni spadaju u najbolje prijatelje koje sam ikada imao.
Za kraj da se opet posredno vratimo na album. Kako naći izlaz iz “kupleraja” u koji smo upali, ne svojom voljom?
Malodušnost svakako nije recept. Misliš da je bilo lako naguziti se u sred ove krize i ludila u zemlji I snimiti dobar album? Moji ortaci iz benda imaju porodice. Imaju klince koji traže tatu i ne razumeju šta je proba. Imaju poslove za koje ujutru treba da se probude. Čak i ne živimo svi u istom gradu. Ali to je bio naš način da pomognemo pri nalaženju izlaza iz “kupleraja” kako si rekao. Zato se sada osećamo kao Supermeni. Pogledaj samo reakcije na internetu. Baterija na telefonu mi traje jedan dan, jer čestitke ne prestaju da stižu. Eto, tako se bori protiv nedaća. Svako treba ono što voli da radi najbolje što ume I kada u krug budemo razmenili dobru energiju, svima će da nam svane. Pa makar na kratko. Pamet u glavu, a glavu gore. Ljubav, ponos, nada. To je taj tajni recept.
jun 3 2011
Miki (Six Pack) – “Ljubav, ponos, nada”
Miki, sve je veći broj bendova koji se odlučuju da svoje albume podare javnosti besplatno, putem free downloada, što ste i Vi uradili sa svojim najnovijim ostvarenjem. Da li tebi kao autoru i kreativcu smeta ovakav trend, i smatrate li free download nužnim zlom ili imaš pozitivan stav o tome?
Budimo realni.. Ovde je sve upside down. Dok u inostranstvu bend izda album, pa ode na promotivnu turneju da bi ga reklamirao kroz koncertne nastupe, a onda prodao 100.000 diskova. Ovde bend izda album i reklamira ga iz sve snage ne bi li usledili pozivi za koncerte. Jednom sam se u nekom CD shopu raspitao o tome kako mi se prodaje album. Prodavac mi je odgovorio da “ide kao alva”. Zatim je u kompjuteru proverio tačne podatke i rekao “da, ovo se sjajno prodaje! Prošlog meseca je otišlo čak dva komada!” Pitao sam se “kako li se tek prodaju ovi što ne idu kao alva??” Tako stvari stoje. A to sto bendovi izmišljaju cifre i govore kako su prodali par hiljada diskova, to su bajke. Zato smo i odlučili da lepo podignemo album na free download i osim toga što se publici revanširamo za godine i godine podrške. Za samo 48 prvih sati imali smo broj od 5000 skidanja. Kao autor, mogu samo da budem ponosan na sebe zbog toga.
Utisak je da ne žurite sa izdavanjem albuma, prošlo je četiri godine od vašeg poslednjeg albuma “Discover”. Koliki je udeo te činjenice kada je reč o kvalitetu muzike koji je zastupljen na “Epicentru”?
Nismo hteli da po svaku cenu objavimo album na kome nemamo šta pametno da kažemo. Čekali smo da kreativna energija proključa, a da se pesme, koje su već bile napisane, i aranžmani u glavi stalože. Kada se sve to najzad desilo, ušli smo u moju dnevnu sobu i za samo tri meseca napravili, uvežbali, snimili I objavili album.
Čini mi se da ovim albumom, ispravi me ako grešim, dominiraju tri teme, koje su inače karakteristične za rad Six Pack-a a to su: kritika događanja u društvu, ljubav i drugarstvo. Može li se reći da su one upravo ogledalo tvog i života drugih članova benda?
Ne volim da komentarišem tuđe živote, posebno što smo nas četvorica u bendu, iako bliski kao braća, jako različiti tipovi ljudi. Ali iz prve ruke i u prvom licu, odgovor je da. Ogledalo je prava reč. Iskreno, nikad nisam ni umeo da napišem nešto izmišljeno. Uvek je tu prokleto ogledalo.
Nažalost, “vreme u kome živimo” je nepromenjeno već 15 godina koliko mi kao bend otprilike postojimo. Dovoljno je ući u gradski autobus, pogledati smrvljena lica oko sebe i eto materijala za album. Nekoga boli uvo, ali eto ja imam tu nesreću da takve stvari primećujem I jako me bole. Ako si pravi i iskren, koliko god ti sam solidno živeo ne može da ti bude dobro ako svi oko tebe hodaju pognute glave. Na “Epicentru” smo probali da skrenemo pažnju na te stvari, isto kao što smo hteli da mladje od sebe naučimo da je prijateljstvo svetinja. Ovih dana, to je možda i poslednje uporište zdravog razuma.
U materijalu koji prati album zahvaljujete se svojim kolegama i prijateljima iz bendova Čovek Bez Sluha, Atheist Rap, L.U.R., Tea Break, Lude Krawe, Commandos. Vidimo da tu ima starih i novih pankera. Kako ocenjuješ današnju punk rock scenu na prostoru ex-YU?
Svakako je najiskrenija u moru ostalih pravaca. Dobri bendovi, dobri albumi, dobri prijatelji, sjajni saradnici i iznad svega pravi rokeri. Nema nas puno, mislim na punkrock bendove, ali kvantitet nikad nisam posebno ni voleo.
Kakvi su vam planovi kad je u pitanju koncertna promocija albuma “Epicentar”? Gde vas sve možemo očekivati ako uzmemo u obzir vašu, da tako kažemo, “regionalnu” prepoznatljivost?
Prethodna tri meseca je sve bilo u znaku novog albuma. Nismo bukirali koncert, jer ne može pet stvari u isto vreme da se obavi kvalitetno. Za sad znam da ćemo se pojaviti na par ozbiljnijih festivala u Srbiji I Hrvatskoj tokom leta, a onda, kada dođe klupska sezona, sviraćemo u svakoj prokletoj šupi ako treba, jer hoćemo da nove pesme u lice otpevamo svojim fanovima.
Tokom vaših nastupa u publici se oseća ogromna pozitivna energija. Imajući to u vidu da li planirate da svoj rad uskoro krunišite i jednim “live” albumom?
Već duže razmišljamo o tome i verovatno ćemo upravo od sada pa do kraja godine početi da ozbiljnije usnimavamo svoje koncerte. Nakupilo se albuma, nakupilo se pesama… Sledeće godine definitivno LIVE album, najverovatnije dupli.
Mnogi kvalitetni bendovi, nažalost, nisu opstali ni približno dugo kao Six Pack. O kakvoj vrsti “dopinga” je reč, koji Vas drži sve ove godine na okupu?
Ljubav. Ljubav prema muzici, ljubav prema publici i iznad svega veliko drugarstvo i ljubav između nas samih. Ekipu iz Six Packa možda ne viđam svaki dan, ali oni spadaju u najbolje prijatelje koje sam ikada imao.
Za kraj da se opet posredno vratimo na album. Kako naći izlaz iz “kupleraja” u koji smo upali, ne svojom voljom?
Malodušnost svakako nije recept. Misliš da je bilo lako naguziti se u sred ove krize i ludila u zemlji I snimiti dobar album? Moji ortaci iz benda imaju porodice. Imaju klince koji traže tatu i ne razumeju šta je proba. Imaju poslove za koje ujutru treba da se probude. Čak i ne živimo svi u istom gradu. Ali to je bio naš način da pomognemo pri nalaženju izlaza iz “kupleraja” kako si rekao. Zato se sada osećamo kao Supermeni. Pogledaj samo reakcije na internetu. Baterija na telefonu mi traje jedan dan, jer čestitke ne prestaju da stižu. Eto, tako se bori protiv nedaća. Svako treba ono što voli da radi najbolje što ume I kada u krug budemo razmenili dobru energiju, svima će da nam svane. Pa makar na kratko. Pamet u glavu, a glavu gore. Ljubav, ponos, nada. To je taj tajni recept.
facebook
Intervju: Miloš Ivanović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •