Intervju: KZU ole ole & PZU oje oje

Share Button

kzu pzu 1Prije no što prvi put vidite ovaj bend na sceni i u slučaju da možete gledati TV OBN možda ćete znati ko su Fadil i Dario. Ako ste pratili Rat bendova, ludorije dotične gospode i njihove egzibicije glazbene prirode nisu vam nepoznate a može biti da znate i da imaju band… ali dok ne čujete uživo i, obavezno, ne vidite na sceni KZU ole ole & PZU oje oje teško ćete steći potpun dojam. Fadil Hamzić i Dario Baškarad zbilja su tate na pozornici (a još malo pa će Dario postati tata i u privatnom životu), ali tu su još neki momci koje nikako ne možemo nazvati pratećim muzičarima jer Dalio Sijah, Denis Šiljak, Matej Baškarad i novopridošli član Mirza Lendo zdravu, inteligentnu zajebanciju punu ironije i mašte postavljaju na mnogo čvršće muzičke noge nego što se to može učiniti nakon preslušavanja studijskih snimaka. Za sebe vele da su soft punk, oni koji poznaju bosanskohercegovačku scenu prepoznat će mnoge sastojke novog primitivizma a vidi se da im ni kazalište nije strano. Udovoljavam osobnoj želji da se s veselom družinom upoznam i dio dojmova podijelim sa širim auditorijumom. Dekor razgovoru je prolom oblaka nad Grbavicom pred početak finala Lige prvaka.

Šta neupućeni potencijalni slušatelji koji vas još nisu čuli trebaju znati o vama?
Fadil: Pošto smo mi bend, prvo bi volili da čuje naše pjesme. Drugo, može pročitati biografiju benda. Ne znam da l’ to treba da čuje… ako treba da čuje, nek’ mu neko drugi čita… ili, na primjer, ako je ženska osoba u pitanju, onda će ona slušat, neće uopšte on slušat… jer je ona žena.
Dalio: U biografiji piše da smo soft punk band.

Zašto ste izabrali tako nepamtljivo i komplicirano ime i kako je ono nastalo?
Denis: Grupa se, inače, zove KZU ole ole & PZU oje oje i ja se ne bih složio da nije pamtljivo zato što nije bitno da li se zapamti cjelokupni i raspored i naziv ali je bitno kad neko upita kako se zove bend i mi kažemo KZU ole ole & PZU oje oje, onda je uvijek reakcija: „Kako? Molim? Kako?“ i onda se to mora ponoviti dva-tri puta i onda se ljudi počnu smijati zato što im je interesantno tako da im ostane… ne mora biti da su tačno zapamtili, ali im ostane u glavi. Mi svakako uvijek koristimo samo tu skraćenicu KZU što je i jednostavno i pamtljivo. To je isto k’o što je mene neki dan jedan Amerikanac pitao je li vaš jezik lagan. Rekoh, ja ga znam dok sam bio ‘volišni… tako da ne znam šta je problem. A ime je nastalo… Jedan momak, koji je sad velik, je u tom periodu bio mali. A im’o je brata… namjerno imena ne navodim zbog eksplicitnog sadržaja priče… a im’o je brata koji je bio već ovako veliki… i došli su im neki gosti kući i sjedili su u dnevnoj sobi a djeca su se igrala, sad je sasvim nebitno gdje su se igrali, bitno je da su se igrali, i u jednom momentu taj mali utrč’o u tu sobu gdje su sjedili roditelji sa gostima i sav u suzama počeo da se dere mama mama sve mi ovaj, taj njegov brat, stavlja kitu za uho. Tako da smo mi počeli da koristimo tu skraćenicu zato što u isto vrijeme pored anegdote, ako je možemo nazvati anegdotom zbog tog eksplicitnog sadržaja, mi smo nekako shvatili da ta kita za uho na najbolji način oslikava…
Fadil: Simbolizuje!
Denis: …simbolizuje, bravo, simbolizuje situaciju u ovoj državi.
Fadil: Kada je, na primjer, iza jednog uha kita, to najbolje govori kako to zvuči kad ti neko stavi kitu za uho.
Denis: Zato nam se ovaj prvi, neobjavljeni album zove „Pali smo…“ a da ne ulazimo onda u priču zašto i dizajnerski želimo pokazati grafikom na omotu koliko je to istina. Elem, band je nastao ’98. mada ne znamo u kojem mjesecu, kad su se ono bandovi osnivali, kad je bila sezona osnivanja bandova. I eto, već 13 godina sviramo. Ono što je interesantno da od prvog koncerta sviramo isključivo svoje pjesme i od tad se držimo te paradigme, hjooj, otkad čekam da koristim paradigme u nekom razgovoru, za razliku od nekih drugih bendova ili poznatijih izvođača tipa Dino Merlin, međutim, ne bježimo mi od toga da ukrasimo kao sitnim vezom goblen kad se radi ili heklanje da ukrasimo svoje pjesme sa nekim dodacima tipa kombinovanje svega od Rammsteina preko Olivera Dragojevića, Tajči, Regine, Halida Bešlića… znači ne bježimo mi od toga ali to nije krađa pjesama i nije ono idemo mi svirati neke tuđe pjesme. Onda smo počeli da hodamo okolo i da sviramo i primijetimo mi da se to ljudima i sviđa. Nije sad svim ljudima, ima nekim ljudima se uopšte ne sviđa.Nekim ljudima se, recimo, sviđa polovično. Recimo, moja kolegica s posla kaže da je bend super ali je iritira Fadilov glas.
Fadil: A ona je bez veze, ta njegova kolegica. Meni se uopšte ne sviđa ta njegova kolegica a posao u kojem radi mi se super sviđa. Polovično mi se sviđa, kolegica mi je bez veze a ono nešto što ne smijem reći, OK.
Denis: Onda su počeli ljudi da nas zovu svugdje da sviramo, zapravo malo manje nas zovu a malo više se mi laktamo da ih nagovaramo da nas zovu, mada, eto, u zadnje vrijeme sjeti se onako ponekad neko nazvat’. Ne mora sad ni da nas nazove da sviramo nego da upita kako si, šta ima, ajd’ da sjednemo popit’ nešto i tako to…
Fadil: …i onda mi sjednemo sa njim/njom i popijemo to radi čega smo se našli.
Denis: I tako, svirali smo u Srbiji, u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, širom Bosne i Hercegovine, naše lijepe države i domovine, ali smo išli i malo dalje, recimo u Italiju, u Francusku…
Fadil:… i Zenicu!
Denis: Bilo je nekih poziva da sviramo u Seulu u Koreji, međutim to se nekako u međuvremenu izjalovilo. Mislimo da je glavni problem što Koreanci slabo govore naš jezik. I mislim da je malo problem u tome što smo trebali ići u ovu Koreju koja nije iskusila komunistički sistem dok, recimo, da su nas zvali u Koreju koja je pod komunističkim sistemom, zahvaljujući našoj prošlosti odnosno životu u ovom sistemu prošlom mislim da bi tu došlo do nekog slaganja…
Fadil: …simbioze!
Denis: Ne simbioze, više onako polusimbioze, tako da žao nam je što nismo otišli u Koreju ali eto ako nas opet zovnu mi ćemo se ispaliti. Mi fino upalimo ova dva auta što imamo i polako za Koreju.
Fadil: Pitaćemo Sarača da ide sa nama. Sarač nam radi kao tonac na koncertima. Mi kao ozbiljan bend zapravo insistiramo na tome gdje god možemo insistirati na tome a kad ne možemo insistirati na tome onda i ne insistiramo. Uglavnom, trudimo se voditi svog tonca uvijek sa sobom a pošto bi koncert u Koreji bio izuzetno ozbiljna stvar, da ne bi izazivali neke međunarodne političke skandale mi bismo poveli Sarača da tamo zvučimo kako treba zvučat’.

kzu pzu 2Kako nastaju vaše pjesme?
Fadil: Pjesme nastaju veoma spontano tako što meni nešto dođe i ja onda to ispoljim na papir i gitaru. Najčešće to kad mi dođe, dođe mi trenutno kad mi još nešto dolazi i ja se zateknem u WC-u sa gitarom. Odjednom! I, onako sjedeći radeći to drugo, ispoljavajući te neke druge stvari, onda se ispolji i taj muzički dio. Kod mene inače prvo muzika nastaje pa onda tekst. I kad odem tako u WC, onda ja stvaram muziku. Kasnije tu dođu riječi kao neka spontana stvar ili nešto što me tišti. Na primjer, dok sam imao problema u ljubavi, onda su nastajale ljubavne pjesme. Sada, pošto nemam problema, sad nema ljubavi uopšte mislim, ljubavnih pjesama… što se tiče politike tu uvijek možemo naći… to je veoma dobra tema tako da uvijek ima nekih pjesama za obrađivat. Volim napisat’ pjesmu, na primjer, o tome kako ja ne znam vozit’ biciklo. To je baš nekako jedna lijepa tema. Mnogo pjesnika se uhvatilo u koštac sa tom temom kako, naime, ako neko ne zna vozit’ biciklo, šta će on tu, kuda dalje, koje su njegove prespektive, u životu tako da sam i ja odlučio da tu napišem pjesmu ali to će biti na našem trećem neobjavljenom albumu… ali tek smo došli do prvog neobjavljenog albuma. Čak sam smislio naslov za drugi album ako se objavi. Zvat će se „Jedan“. Ne, zvat će se „Dva“ ako se objavi, a ako se ne objavi zvat će se „Kazeuropa“. Onda sam isto smislio spot… ja i Čuba, Čuba je Dario, u zagradi ovo napiši, ovako mi stojimo neđe na livali, tamo čoban čuva ovce i janjad, i mi kod one ograde, i govorim ja njemu, on meni, nije ni bitno, gledamo mi ovce i janjad i kažem ja njemu: „Videćeš, vrtiće se k’o ludo!“. Onda sljedeća scena, on vrti k’o lud ono janje, ja ga pivom poljevam, kaže ima šmeka, baš fino miriše, i tako nastaju te pjesme…

A kako im daješ imena? „PKL“, „TMG“?
Fadil: E baš mi je drago što je to pitanje došlo sada poslije ove priče. Naime, imena nastaju… svako kad se rodi dođe do toga da se dadne  ime. Ja kao pravi musliman volim ova prava arapska imena. Zato se, na primjer, zovu naše pjesme „Andergraund romanca“, „TMG“, „PKL“, „Prebačaj“, dok na primjer drugi neki ljudi, na primjer hrvatska struja ili srpska struja ili jevrejsko-tonska struja, njima baš nije drago kad ja dadnem takvo ime. No, šta ćete, nije ovo demokratija, to je band, i moraju slušat’ kad im ja kažem… i tako dajem imena.

Koja je razlika između banda i demokratije?
Fadil: Drago mi je što ste me to baš upitali. Razlika između banda i demokratije je u sljedećem. Na primjer, u bandu se svira. U demokratiji se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Mislim, demokratija je jedna vrsta anarhije koju je napravio neko…
Denis: Grci!
Fadil: Mislim, Grci, mada se meni više sviđa ovo „napravio neko“…
Denis: Staaari Grci!
Fadil: Jedan stari Grk, on je smislio demokratiju. Dok, na primjer, muzika je nastala u Engleskoj. K’o i fudbal.
Denis: Svi smo gledali onaj film…
Fadil: …u Manchesteru…
Denis: …kad je onome ispao kamen na nogu u Manchesteru i onaj…
Fadil: …i on napravio gitaru od tog kamena kad mu je dole spao tako da je to još jedna od razlika između demokratije i banda. Što se baš i ne bi moglo reći.

Kako onda demokratski odlučite šta ćete obući za nastupe, jer na svakom koncertu drukčije izgledate. Šta je večeras u planu?
Denis: Pošto se stalno presvlačimo, onda se vidi da se nikad ne možemo odlučit’ šta ćemo obuć’.
Fadil: Iskreno, večeras neće ništa bit’ na tapeti zato jer nema to više smisla. Ljudi su navikli od nas da mi uvijek pravimo budale od sebe. Mislim ovako, da ti otvoreno kažem, onda je nama bez veze što nas svi smatraju budalama kad mi hoćemo nešto ozbiljno da kažemo.
Denis: Ima tu jedna stvar…
Fadil: Ne, ima tu više stvari, Denise!
Denis: Ljudi hoće da se mi pravimo budale a ima nas koji su budale stvarno!
Fadil: E, too je demokratija!

Je li ikome palo na pamet da vas uključi u političku kampanju? Da vodim opozicionu političku stranku, bili biste sastavni dio kampanje.
Denis: E, pa ne bismo!
Fadil: Kad-ikad! Baš mi je drago što ste me to pitali. Ja sam imao ideju za stranku, da se stranka zove „stranka bez promjena“, da sve ostane isto, samo da ja dođem na vlast i da meni sve pare idu. Nek’ se ništa ne mijenja, boli me ona stvar koja se stavi za uho (pogledaj ono prvo o bandu). Samo, nisam imao podršku glasača, njima se to nije sviđalo. Njima bi ostalo isto, meni bi bilo dobro. Ja stvarno nisam vidio u čemu je problem. Uvijek je istim dobro, uvijek se za iste glasa, a meni je bez veze… mislim, mog’o se i neko drugi sjetit’, može sa mnom, nije to stranka jednog čovjeka, nas će više bit’ u toj stranci i nama će bit’ dobro a onim kojima nije dobro, njima i dalje neće biti dobro.
Album „Pali smo“ sadrži 12 numera. Mnoge od njih su prisutne u medijskom prostoru, sjajno prolaze na koncertima, a izdavač se još traži. Gdje je zapelo?
Denis: Nas ljudi mole da mi izdamo.
Fadil: Mi nismo kvislinzi da nekog izdamo.
Denis: Ne, ozbiljno… nama su dolazile izdavačke kuće ali mi nekako ne želimo da se stavimo u istu ravan sa, recimo, Microsoftom koji uporno prodaje sve svoje proizvode i koji zgrće milione. Zapravo se trenutno vodimo nekom mišlju da i bogati i siromašni treba da imaju mogućnost i pravo da uživaju u našoj muzici na isti način tako da svako od njih nama može doći i zamoliti da mu spržimo CD.
Dalio: Album je trebao izaći davno, 2007. kad je snimljen za jednu izdavačku kuću, no nije izašao zato što je izdavačka kuća prestala da izdaje bendove tog tipa i onda smo mi razmišljali šta da uradimo sa tim… Onda smo pregovarali s jednom drugom izdavačkom kućom koja nam je tražila 5000KM da izdamo CD koji smo mi sami snimili i uložili neki novac pa smo shvatili da to zaista nema smisla da mi platimo za nešto što smo već prije toga platili i onda smo tražili opcije i najvjerovatnije će taj album biti objavljen besplatno na našoj stranici, a kao što je rekao Denis, svi koji žele da imaju taj album uglavnom ga i dobiju od nas.
Fadil: A imamo mi i spotova… koje smo snimali s video kamerom…
Denis: …digitalnom, nije ovo analogno k’ ova kaseta što sad nas snima nego digitalna, prava kamera, to ima ono naprijed kuda se snima i ozada kuda se gleda i televizor odmah da sve to gleda… Žika nam je snimio, Beržih Adžaip, i onaj Redžinald Šimek…
Fadil: Dva Mađara koja smo mi kupili… oni su, inače, kad su uvezli Ukrajinke u Bosnu, mi smo shvatili da oni fino to i snimaju i onda smo mi s tim gospodinom Beržihom Adžaipom i Redžinaldom Šimekom odlučili da napravimo neku vrstu saradnje. Denis i Dario su otišli malo sa Ukrajinkama da prodaju svoje tijelo dok su ova dvojica njihovih čuvara snimili nama jedan video uradak koji nije imao nekih seksualnih scena koje djeca ne mogu gledat’. Čak i djeca glume u spotu, smiju se, mašu, nose ruže…
Dalio: To je jedan spot.

A oni spotovi za koje ne znate kako će izgledati? Da li i njih Mađari snimaju?
Denis: Nije, to nam jedna cura snima spot u kom se radi o konjima glavni lik u spotu je krava, prema zadnjim informacijama koje imamo…
Dalio: Jedan spot nam radi prijateljica iz Novog Sada pa ćemo vidjeti šta ona napravi, mi ćemo to vrlo rado prihvatiti kao spot.
Fadil: Mi kao pravi predstavnici Bosanaca i Hercegovaca volimo se ogrebat’ tako da ko god hoće nek’ nam napravi šta nam napravi, nama je OK, mi vas volimo, ljubimo i pozivamo vas da nam napravite šta god hoćete osim djece, to nam nemojte praviti, to i mi sami znamo napraviti, dokaz je Čuba, u zagradi Dario, on je Hrvat.

Planovi za svirke i gostovanja?
Dalio: Iz REKOM-a, to je ova regionalna komisija za pomirenje, su nas zvali i pitali da li biste vi svirali na ovom koncertu i mi smo se odazvali tom pozivu da sviramo na tom koncertu isto kao i naše kolege Frenkie i CorBanSick pa ćemo eto tako večeras i zasvirati. Fin je i povod, ova komisija… A u Osijeku se dešava UFO Festival. Mi smo kontaktirali ljude sa Festivala i razgovarali smo… mi smo, doduše, nekad ranije trebali svirat’ na UFO Festivalu prije 3-4 godine ali nismo našli neki zajednički jezik. Ove godine smo stupili u neki kontakt tako da smo se dogovorili da sviramo 8. jula prije Leta 3.
Denis: Stavit ćemo ruže u šupak…
Dalio: …i neke brkove ostavit’… Oni imaju novi fazon, teško da ćemo nać’ ova franjevačka odijela.
Denis: Prošli smo i u drugi krug glasanja za INmusic fest u Hrvatskoj.
Dalio: Svi koji budu ovo čitali u Hrvatskoj od 04. do 10.6. nek stisnu crveni gumb na MaxTV kanalu i glasaju za KZU. To mogu samo iz Hrvatske, nema online glasanja, samo se glasa putem Max TV-a.
Fadil: Čuba, glasaj!
Denis: Ove godine smo nekako odlučili da se posvetimo festivalima. Trudimo se da se prolaktamo na što više festivala u regiji. Zapravo smo uvjek voljeli svirati na festivalima ali smo ih nekako zapostavili u zadnje vrijeme. Ima tu još nekakvih naznaka, moglo bi se desiti da idemo u Monte Paradiso u Istri gore u Pulu…
Dalio: …pregovaramo i za festival u Jelahu…
Denis: …ali sve su ovo neprovjerene informacije što ti mi pričamo, to su sve naše želje i o tome ćemo još čuti… a i utakmica je počela…
Fadil: Dragi čitatelji internetskog TMM magazina, mi se odjavljujemo jer je počelo finale lige seljaka, a mi to gledamo. To je ono, što moja djevojka kaže, kad dvadeset dvojica znojnih momaka ganjaju loptu.

facebook

Intervju: Marinela Domančić