Letu 2016 se polako bliži (ovosezonsko) finale, mada do kalendarskog završetka ima još nešto više od mesec dana, a polako se primiče i privođenje kraju održavanje brojnih festivala, koje tokom jula i augusta imamo u Srbiji.
Letnji festivali u Srbiji predstavljaju poseban fenomen, jednako politički i kulturni, sa različito postavljenim konceptima, različitim finansijerima, različitom porukom, kao i različitim tretiranjem marketinga. Ta različitost je svakako dobra, jedino bi bilo isto tako dobro kada bi i ovdašnja javnost u moru plasiranih (dez) informacija uspela da dokuči, ko i šta stoji iza ovog ii onog koncepta/projekta i događaja. No, publici u krajnjoj liniji i ne mora da bude toliko bitno, najvažniji su provod i zabava i naravno izbor aktera/učesnika koji njih intersuju.
“Park Fest” je manifestacija koja je na najbolji mogući način pregurala svoju 7-u sezonu, a koncerti u Užicu u parku kraj Đetinje potvrdili su ozbiljnost organizatora, koji su pokazali da su na visini zadatka, jači od svih tehničko/pojavnih problema,ili razmaženosti aktera.
Happeninzi su se događali na dva stage-a, jednom na kojem su se predstavljali DJ-evi, i drugom kroz kojeg su prodefilovai izvođači koji su na bini nastupali/svirali. Međusobna udaljenost 2 stage-a od par stotina metara nijednog trenutka nije uticala da se zvuci sa bina mešaju, tako da je publika bilo da se nalazila na jednom ili drugom mestu, mogla da uživa u onome šta im uhu i oko prija. Sound je tokom dvodnevnog festivala stvarno bio sjajan, i ovaj detalj moram posebno da istaknem, jer takva slika,odnosno kvalitet zvuka sa bine ne uspeva da bude toliko ubedljiv na brojnim drugim ovdašnjim, po godinama i stažu manifestacija sa tkzv. tradicijom.
Dobra atmosfera u Užicu 29-og i 30-og jula, prenosila se sa bine na publiku, takođe i na brojne novinare i “ljude iz posla”, koji su svojim prisustvom i izveštavanjima upotpunili događaj.
Ubedljivi nastupi Riblje Čorbe i Orthodox Celtsa bili su nešto za očekivati, ali moram priznati da me je iznenadila popularnost kod publike sastava Ničim Izazvan, čiji članovi dolaze iz Vrbasa i Beograda.
Harizmatični pevač, omiljen kod ženskog dela publike, i dobro usviran nastup, koji po aranžmanskim rešenjima zna da vuče na Rundeka i Haustor, te sjajna reakcija prisutnih, pomalo je iznenađujuća za jedan bend čija medijska prisutnost postoji uglavnom u internet sferi.Istakao bih takođe nastup benda iz Novog Pazara – Gospođo Bate. Sjajni tekstovi, višeslojna izvođačka forma, ali nadasve moderan pristup, detalji su koji potvrđuju ozbiljnost ove grupe. Lude Žene, lokalni i već etabliran sastav, iskoristio je nastup za promociju upravo izašlog trećeg po redu albuma, a beograđani Mortal Kombat, možda ne u onoj formi kakvu su imali pre koju godinu, bili su dovoljno svoji i autentični, da osvoje i pridobiju emotivne i snažne reakcije publike. Od trilinga koji je okrenut hip-hop/electronic elementima – THCF, Who See i S.O.B. izdvojio bih ove poslednje S.O.B. čiji koncept u autorskom smislu je složeniji i definisaniji. Who See iz Podgorice su takođe osvojili simpatije naročito mlađeg dela publike, ali ako anticipiramo istina neizostavnu tekstualno/idejnu varijantu, onaj drugi deo je prilično retro orijentisan i postavljen.
Da ne navodim baš sve aktere koji su nastupali, istakao bih još mlade momke iz Negotina – Hurleur, koji preko svog primera pokazuju šta znači boriti se za publiku i mesto pod ovdašnjim nesigurnim muzičkim suncem, kao i apsolutno razočaravajući nastup izvikanih ( naročito u određenim beogradskim krugovima) Artan Lili.
“Park Fest” je pokazao da postaje nezaobilazan festival na letnjoj mapi Srbije. Tokom ova dva dana verujem da se većina prisutnih izuzetno dobro provodila, a nema razloga da tako ne bude i sledeće 2017-e godine.
avg 17 2016
PARK FEST 07 – Organizacioni trijumf i zabava za tri generacije!
Letnji festivali u Srbiji predstavljaju poseban fenomen, jednako politički i kulturni, sa različito postavljenim konceptima, različitim finansijerima, različitom porukom, kao i različitim tretiranjem marketinga. Ta različitost je svakako dobra, jedino bi bilo isto tako dobro kada bi i ovdašnja javnost u moru plasiranih (dez) informacija uspela da dokuči, ko i šta stoji iza ovog ii onog koncepta/projekta i događaja. No, publici u krajnjoj liniji i ne mora da bude toliko bitno, najvažniji su provod i zabava i naravno izbor aktera/učesnika koji njih intersuju.
Happeninzi su se događali na dva stage-a, jednom na kojem su se predstavljali DJ-evi, i drugom kroz kojeg su prodefilovai izvođači koji su na bini nastupali/svirali. Međusobna udaljenost 2 stage-a od par stotina metara nijednog trenutka nije uticala da se zvuci sa bina mešaju, tako da je publika bilo da se nalazila na jednom ili drugom mestu, mogla da uživa u onome šta im uhu i oko prija. Sound je tokom dvodnevnog festivala stvarno bio sjajan, i ovaj detalj moram posebno da istaknem, jer takva slika,odnosno kvalitet zvuka sa bine ne uspeva da bude toliko ubedljiv na brojnim drugim ovdašnjim, po godinama i stažu manifestacija sa tkzv. tradicijom.
Dobra atmosfera u Užicu 29-og i 30-og jula, prenosila se sa bine na publiku, takođe
i na brojne novinare i “ljude iz posla”, koji su svojim prisustvom i izveštavanjima upotpunili događaj.
Ubedljivi nastupi Riblje Čorbe i Orthodox Celtsa bili su nešto za očekivati, ali moram priznati da me je iznenadila popularnost kod publike sastava Ničim Izazvan, čiji članovi dolaze iz Vrbasa i Beograda.
Harizmatični pevač, omiljen kod ženskog dela publike, i dobro usviran nastup, koji po aranžmanskim rešenjima zna da vuče na Rundeka i Haustor, te sjajna reakcija prisutnih, pomalo je iznenađujuća za jedan bend čija medijska prisutnost postoji uglavnom u internet sferi.Istakao bih takođe nastup benda iz Novog Pazara – Gospođo Bate. Sjajni tekstovi, višeslojna izvođačka forma, ali nadasve moderan pristup, detalji su koji potvrđuju ozbiljnost ove grupe. Lude Žene, lokalni i već etabliran sastav, iskoristio je nastup za promociju upravo izašlog trećeg po redu albuma, a beograđani Mortal Kombat, možda ne u onoj formi kakvu su imali pre koju godinu, bili su dovoljno svoji i autentični, da osvoje i pridobiju emotivne i snažne reakcije publike. Od trilinga koji je okrenut hip-hop/electronic elementima – THCF, Who See i S.O.B. izdvojio bih ove poslednje S.O.B. čiji koncept u autorskom smislu je složeniji i definisaniji. Who See iz Podgorice su takođe osvojili simpatije naročito mlađeg dela publike, ali ako anticipiramo istina neizostavnu tekstualno/idejnu varijantu, onaj drugi deo je prilično retro orijentisan i postavljen.
“Park Fest” je pokazao da postaje nezaobilazan festival na letnjoj mapi Srbije. Tokom ova dva dana verujem da se većina prisutnih izuzetno dobro provodila, a nema razloga da tako ne bude i sledeće 2017-e godine.
parkfest-uzice.com
Centralna fotografija: Bojana Andrić
Ostale fotografije: WOOD RS
Objavio Branimir Lokner • Događaji •