Izak Košir (TTDB): “Velike muzičke kuće ne prate trendove”

Share Button

tdb1Grupa The Toronto Drug Bust predstavlja jednu od zanimljivijih muzičkih pojava u Sloveniji, koja naravno još uvek nije poznata publici van granica ove države. TMM donosi razgovor sa liderom ovog sastava Izakom Koširom.

The Toronto Drug Bust je bend čiji članovi žive na različitim stranama sveta. Koliko vam je to odmoglo, a koliko pomoglo u dosadašnjem toku karijere?
Pa pesme sam počeo snimati u Londonu sa Richem Raganyjem i Neilom Leytonom (Kanada), onda kasnije, kad smo dobili ime The Toronto Drug Bust, sa Ramijem Helinom (Finska) u Ljubljani i u Helsinkiju. Tako da je od početka sve mirisalo na međunarodnu saradnju. Snimili smo sa više muzičara, koje smo znali i koji su bili “pravi”, da prave muziku sa nama – bilo je nešto slovenca, kao moj brat Tadej, koji je poznati slovenački gitarista, Kate Hosking iz Australije (ex – Terrafolk) snimila je back vokale na nekoliko pesama, Micke Ghost iz Švedske (aka Mikael Lundin) učestvovao je svirajući gitaru, producent Rami Helin, koji je iz Finske, isto je snimao gitare i onda doveo još nekoliko odličnih muzičara iz Finske i tako dalje. Kada su krenule koncertne aktivnosti okupio sam bend, koji nastupa već dve godine. Ali da se vratim na tvoje pitanje, pomoglo nam je u smislu, da smo zbog toga bili možda u prvom planu interesantniji slušaocima i medijima, ali s druge strane to nam je donekle i odmoglo.

“Enfant Teriible” je album koji je pokazao da se bend na moderan način suočava sa različitim žanrovskim formama, uspevši da “otisne” jak autorski pečat. Kako bi vi prosečnom konzumentu koji po prvi put želi da sazna nešto više o bendu predstavili sebe?
Hm… To je uvek teško pitanje i odgovor je uvek pogrešan (smeh). Ali mogu opet pokušati… Pokušaj u iPod staviti “Diamond Dogs” Davida Bowie-a, u CD player vinilnu ploču “Sticky Fingers” Rolling Stonesa, ja ću onda doneti gitaru, viski i cigarete i čekati da nas poseti Jack White da zapali kuću. Onda dolaze dečki iz mog benda i popišaju se na vatru. Zatim dolaze vatrogasci… OK, sirene koje sviraju, kad dolaze vatrogasci u ovoj priči. To je naš zvuk (smeh).

“Sedvex” je izdavačka kuća koja je u Sloveniji objavila pomenuti album. Kako ste zadovoljni saradnjom sa njima, i kako se generalno slovenačke izdavačke kuće suočavaju sa izazovima novih trendova u muzici?
Iskreno, nismo baš zadovoljni. Sve smo više-manje sami odradili. Mi sada ne znamo ko je novi direktor, jer su se u međuvremenu od kada smo objavili album već dva puta promenili. Mislim da nas više od pola godine niko od njih nije nazvao, kontaktirao, bilo šta pomogao. Prvom prilikom menjaćemo izdavačku kuću. We are on the market now, you heard it first… Old-school velike slovenačke muzičke kuće ne prate nove trendove, boje se interneta i svih novotarija. Mi smo za download, u tome ne vidimo ništa loše. Inače, velike kuće kod nas su počele raditi i booking, ali loša strana toga je da sada uzimaju i procente od autorskih prava i koncerata, tako da bendovima na kraju ostane i manje nego pre.

tdb2Na kakvu ste reakciju nalazili na dosadašnjim nastupima? Kako publika u Sloveniji reaguje na poruku benda? Da li imate želju ili plan da se za bend čuje i u drugim delovima nekadašnje zajedničke zemlje?
Reakcije su uvek bolje od onih kakve mi očekujemo, jer uvek očekujemo najgore (smeh). Voleli bismo nastupiti u drugim zemljama bivše Juge. Upravo smo saznali da su nas na Slovenian Music Week festivalu selektovali za hrvatski Terraneo festival. Takođe bismo voleli svirati na Exitu. Za sada nemamo menadžera i booking agenta, tako da ja malo igram ulogu Micka Jaggera, singer/manager sindrom.

Kako gledate na današnju slovenačku muzičku scenu, ima li nešto što smatrate interesantnim i vrednim pominjanja, a kako gledate na svetska dešavanja i kako vidite vaš bend u svemu tome?
Ima puno interesantnih stvari, ali nažalost za njih nema puno prostora u mainstream medijima. Ali stvari idu na bolje. Ima puno nekih drugih mogućnosti, poput Interneta i društvenih mreža, koje koristi mlada publika. Sada smo dobili i novi internet radio, Radio Terminal, za koji mislim, da ima potencijal. Meni se lično od novijiih slovenačkih grupa sviđaju Eskobars, Barely Modern, Moveknowledgement, Kill Kenny, Neomi i još nekoliko drugih. Svetska dešavanja idu sve više u plastični pop. Ni MTV nije više muzička televizija kao nekad. Sve je reality, sve je pop, sve je plastic fantastic i sve zavisi od dobrog PR-a. Ali ima i dobrih stvari, iz Engleske još dolaze dobri bendovi i tamo gitare nikad neće moći uništiti silikon u grudima neke tinejdžerske pevačice koja će imati jedan hit, a nakon dve godine niko više neće znati ko je ona. U Americi takođe ima dobrih novih bendova. Volim stvari koje radi Jack White, malo sam napaljen na taj blues feeling, ali sviđaju mi se i neki više sintbendovi kao što su MGMT i La Roux jer imaju dobre pesme, snažan songwriting. Gossip mi se sviđaju, pa Franz Ferdinand, obožavam The Black Keys …

Planovi za budućnost… novi album, koncerti?
Novi album je u pripremi. Pesme su već tu, sada ih treba odabrati, videti kako funkcionišu sa bendom i koje nam odgovaraju. Snimio sam nekoliko demo snimka kod kuće, kad ih budemo svi poslušali, uključujući i producenta, videćemo koje ćemo snimiti. Što se koncerata tiče slede nam nastupi u Kopru na humanitarnom koncertu, onda u Rovinju na Spring Breaku, u šestom mesecu sviraćemo na još jednom festivalu u Ljubljani , onda nas čeka Terraneo festival, kasnije možda još Trnfest … i tako. Neće biti tužno. It’s not only rock & roll!

facebook.com/TorontoDrugBust

Intervju: Branimir Lokner