Nevergreen: “Muzika je najmoćnija zanimacija“

Share Button

nevergreen1Nevergreen pripada grupi diskografski najplodnijih, najupešnijih i koncertno najaktivnijih metal sastava sa ovih prostora. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da bend u Srbiji, odakle dolazi, i ostalim ex-YU zemljama ima status koji zaslužuje. Naime, sve do ove godine nastupi Nevergreena na “domaćem terenu” mogu se izbrojiti na prstima jedne ruke. Zašto je takva situacija bila sve do ove godine i kakvi su planovi za budućnosti otkrili smo u razgovoru sa osnivačima benda – Miklošem Matlary-em i Bobom Macurom.

Može se reći da je Nevergreen u kontinuitetu prisutan već više od deceniju i po na metal sceni. Hajde u kratkim crtama napravite presek karijere, upoznajte nas sa Vašim radom…
Mikoš: Karijera Nevergreen-a je počela 1994. prijavom na rock takmičenje Marlboro Rock In 94 u Madjarskoj, gde se prijavilo više stotina bendova. Takmičenje je održano u više etapa i u više gradova, dok je finale bilo održano u Budimpešti. Nevergreen je uzeo drugo mesto i dobio nagradu kao i prvoplasirani sastav, od tadašnjeg Polygrama, sada Universala, najvećeg izdavača na svetu, ugovor za izdanje 6 albuma. Tokom takmičenja Nevergreen je već postao poznat u Madjarskoj. Izdavanjem prvog albuma “Game Over” je zauzeli smo mesto među prvih deset najpopularnijih metal bendova u Mađarskoj i proglašeni za vodeći madjarski gothic metal-rock band. Tu poziciju zadržali smo sve do danas. Od 1994.sviramo na svim većim festivalima u Mađarskoj i u regionu, na istom stageu sa svetskim rock zvezdama kao Paradise Lost, Apocalyptica, Within Temptation i sličnim.

Krajem 2009., početkom 2010. objavili ste deveti studijski album, a početkom tekuće godine objavljen je i CD box od četiri diska. Dovljno je vremena prošlo od tada, kakve su reakcije na ova izdanja?
Mikloš: Naša tradicionalna publika je ova izdanja dobro prihvatila, kao nastavak karijere Nevergreena, a deveta studijska ploča je bila i na engleskom (“New Empire”) kao i prethodna dva, pa je stoga ostvarila značajan uspeh i u inostranstvu putem interneta, i preko ove ploče je Nevergreen napokon postao poznat i kod kuče u Srbiji, a i celom ex-YU regionu.

Ne možemo se odupreti utisku da Vas nije bilo dovoljno na ex-YU sceni, gotovo nikako. Zašto je to tako? I šta se to sada promenilo, jer ste u poslednjih nekoliko meseci, ako dobro primećujem, medijski veoma prisutni, a potvrđeni su nastupi i na nekoliko festivala na ovim prostorima?
Mikloš: To je zbog toga što smo se odlučili probiti sa zadnjom studijskom pločom na domaće tržište, i angažovali smo talentovanog i efikasnog menadžera koji je iskoristio potencijal Nevergreena, zadnjeg albuma i interneta, tako postigavši izvesnu poznatost napokon i kod kuće, posle 15 godina statusa rock zvezda u Madjarskoj. Nećemo stati na ovom nivou, mi smo jedna od najboljih metal/rock grupa na ovim prostorima, dakle treba da budemo i jedna od najpoznatijih.

Verujem da će posetiocima TMM biti zanimljiva komparacija evropske, odnosno mađarske metal scene i ove naše, ex-YU…
Bob: O.K. je ako će bendovi biti kvalitetni. Ne bih razdvajao scene na ove ili one. Mišljenja sam da je dobra muzika svugde dobra, bez obzira na podneblje sa kojeg dolazi. Ako je program eklektičan, tim bolje, jer publika tada dobija više. U svakom slučaju, mi se veoma radujemo ovom festivalu , najzad ćemo moći da prezentujemo svoj dosadašnji opus, a znamo da je naša publika jedna od najboljih.

nevergreen2Sve veći broj i veoma afirmisanih izvođača odlučuje se da svoja izdanja postave na free download. Kakav je Vaš stav o tome? Zapravo, gde Vi vidite ulogu izdavaštva u XXI veku?
Bob: Ovo je akutan problem današnjeg izdavaštva. Lično ne vidim za sada izlaz iz ove situacije. Jedno je sigurno, a to je da ovo stvara veliki problem i muzičarima i izdavačima. I onako marginalizovani položaj u odnosu na „ostalu“ muziku još više otežava situacija kad svoj autorski rad ne možete ni u minimalnim granicama da „naplatite“. Pod naplatom mislim na povraćaj bar nekih troškova koje svi mi imamo baveći se ovim poslom, a ne na zaradu, koje siguran sam, na ovim prostorima i nema, a koja se tiče isplate autorskih prava.

Vratimo se na direktnu priču o Nevergreenu. Kao što smo već apsolvirali u poslednje dve-tri godine objavljena su dva izdanja, doduše jedno je remasterizacija prethodnih. Radite li na novim pesmama?
Mikloš: Novi album se sprema, opet u studiju Chainroom u Senti i u subotičkom studiju Kesler. Nastavljamo saradnju sa Nikolom Mijićem kao ton majstorom, sa kojim smo na prošlom albumu postigli svetski zvuk, najbolji od svih domaćih i madjarskih metal izdanja. Sad to želimo prevazići. Album će biti tradicionalno moderan, u koraku sa vremenom, ali će zadržati i tradicionalne karakteristike Nevergreena, kao što su žestok, ekstreman, eksplozivan zvuk i muzika, power-doom metal sa elementima gothic metala i simphonic i industry primesama.

Zanimljivo je da ste tokom godina obradili i nekoliko pop-rock hitova u Vašem fazonu. Od kuda ideja za tako nešto i koji su kriterijumi pri odabiru takvih pesama?
Bob: Uvek nam se sviđala ideja da obradimo po koju, uglavnom pop pesmu u našem fazonu. Izgleda da smo u tome uspevali, jer su sve obrade bile veoma dobro “primljene“. Prvi kriterijum je taj da data pesma treba bar malo da nam se svidi u svom izvornom ruhu. Opet pripremamo jednu interesantnu obradu, i zasad neću da otkrivam koja će biti, nek’ to bude iznenadjenje.

Stekao sam utisak da u 2011. svirate više nego prethodnih godina. Gde Vas publika sve može videti u narednom periodu?
Mikoš: Ovog leta se definitivno probijamo na domaće tržište putem par velikih festivala kao što je Exit, kruševački Međunarodni Muzički Festival, Vodova festl, veliki festival u Senti, Senćanske Letnje Igre, gde ja i učestvujem kao pomoćnik muzičkog organizatora, i računamo na još nekoliko. Pored toga ćemo svirati više nego ikad u regionu, na svim većim festivalima u Mađarskoj, možda u Slovačkoj i Ukrajini, na mozda čak dva velika festivala u Rumuniji, gde već imamo jedan potvrđen nastup.

Za kraj našeg razgovora…nakon toliko napravljenih pesama i odsviranih koncerata, gde nalazite motivaciju za dalje, šta Vas to pokreće?
Bob: Bavljenje ovim poslom, pogotovo ako je propraćeno i protkano uspesima i interesovanjem publike, postaje baš zaraza. Muzika je najmoćnija zanimacija. Naši životi i porodice su nakon toliko godina uveliko postavljeni i fokusirani u smeru muzike. Društveni život nam je takođe usmeren u smeru muzike. To je jedan dobar svet entuzijasta i posvećenih ljudi,koji nas ispunjavaju i svrstaju u neki malo drugačiji svet, iz kojeg ne želiš da izlaziš često.

Intervju: Dragiša Radulović