Rain Delay: “Evropa je blizu“

Share Button

rain delay1Metal javnost u Srbiji odlično poznaje rad grupe Rain Delay, a novoizašlim albumom, trećim po redu, ovaj sastav planira da za početak osvoji region, a posle ko zna… Na pitanja vezana upravo za novi album, ‘osvajanje’ regiona, i još puno drugih ispred benda odgovarali su Dušan i Stefan.

Treći Vaš album “Slumber Recon” prvobitno objavljen za online etiketu SMP od pre nekoliko dana pojavio se i na CD-u. Zašto ste se odlučili za ovaj redosled?
Stefan: Redosled je, zapravo, vrlo logičan, u duhu digitalnog vremena i u skladu sa zemljom u kojoj živimo. U Srbiji se ne može živeti od metal muzike, prodaje diskova i svirki, a free download je realnost XXI veka. Spojili smo lepo i korisno i izdali online 7. maja za SMP music kako bi omogućili većem broju ljudi da čuju našu muziku. Kao šlag na tortu je došla saradnja i sa Dark Revolution-om, za koju smo izdali album 5. oktobara u hard copy izdanju. Razlog? Verni fanovi će uvek hteti da kupe i CD, a sami diskovi uvek mogu da posluže kao odličan promotivan material. Jednom rečju, mislili smo na sve!

“Prošetajmo” se malo kroz sam sadržaj albuma. Dušane, većina pesama su plod tvoje kreativnosti, za sve one koji još uvek nisu preslušali album, kojim temama se bave tekstovi?
Dušan: Ja sam radio sve tekstove i muziku, s tim što je jednu pesmu iskomponovao gitarista Željko Zec. To su introspektivne teme koje pokrivaju jedan deo mog života, konkretno od druge polovine 2006. do kraja 2010. Direktno su opisani odnosi sa različitim ljudima iz mog okruženja i posredno neki bitni događaji. Pošto je značajan deo mog života upravo ovaj bend, smatram da su svi članovi Rain Delay-a, inače moji saborci, veliki deo tih tekstova, a ne samo ljudi koji su učestvovali u radu na aranžmanima pesama. „Slumber Recon“ je konceptualan album. Prve tri pesme su povezane u celinu, četvrta je centralna i prelomna, a preostale tri su takođe povezane, dok je bonus pesma, obrada irskog benda Mourning Beloveth, van celine. Ne bih sada ulazio u detalje priče koju ovaj album nosi, jer će ionako punu interpretaciju albuma u formi pismenog eseja do polovine sledeće godine završiti moj prijatelj iz Rusije, Leonid Anjuhin, inače veliki fan benda.

rain dealay2Na albumu je prisutna zanimljiva kombinacija različitih žanrova, a takođe pored engleskog jezika javljaju se i srpski, japanski i venecijanski jezik…
Dušan: Osnova zvuka je kombinacija death/doom metala i post-hardcore zvuka. Kao i do sada, uneli smo elemente razne “ne-metal” muzike, kao što su nu-jazz, neo klasika i bossa nova. Mislim da smo ovog puta napravili izuzetno fluentne prelaze između delova pesama i između samih žanrova, iako album ponekad ode u neke krajnosti. Nama su žanrovi uvek samo oruđe u pravljenju pesama, a nikad granice. Poliglotski pristup pisanju pesama je došao spontano. Na engleskom se uvek najbolje izrazim, ali ipak je najprirodnije to učiniti na maternjem jeziku, tako da je samo bilo pitanje vremena kada ću nešto napisati na srpskom. Selena Shiseido, glavni ženski lik iz drugog dela albuma, je po ocu Japanka, pa sam hteo da se i “ona izrazi” na sopstvenom jeziku. Venecijanski jezik je došao kao velika unutrašnja potreba da izrazim svoju ljubav prema današnjem Venetu, nekadašnjoj Serenisimi, i prema zaštitniku Venecije- Svetom Marku.

Prošlo je dovoljno vremena od kada je publici predstavljen novi materijal i analizirajući Vašu facebook stranicu stiče se utisak da Vam je novi album doneo i nove fanove iz ex-YU, a takođe ste pridobili i značajan broj novih poštovalaca iz Italije…
Stefan: Ex-YU je terra incognita koju polako ali sigurno otkrivamo! Počelo je sa Crnog Gorom i BiH, a ovih poslednjih meseci dobijamo jako dobar feedback iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Zasluge pre svega idu našoj promotivnoj i booking agenciji (TMM promo – prim. autora) ali i našim pionirskim svirkama, što se tiče benda, u Podgorici, Sarajevu, Banjaluci i Tuzli. Najbolji način da prezentuješ muziku je nastup, a naša kilometraža u svirkama pokazuje da je to naš najjači adut i ono čemu se uvek teži.

Dušan: Venecijanci su izuzetno dobro reagovali na pesmu “Par ti, San Marco”, introspektivnu, a opet patriotsku pesmu, koja, bez preterivanja, polako postaje njihova alternativna himna. Pesma je posvećena Venetima, njihovom gradu, kulturi, istoriji i jeziku. To što smo uradili njima mnogo znači. Pogotovo zato što nijedan rock ili metal bend do sada nije pevao na venecijanskom. Polako se u celom Venetu stvara fama oko nas, zapravo kult oko benda, i očekujemo da bismo sledeće godine mogli i da zasviramo tamo. Pregovori sa više tamošnjih organizacija su u toku.

Rain Delay među kolegama i publikom važi za jedan od profesionalnijih sastava koji ništa ne prepušta slučaju. Prema Vašem mišljenju, da li je novo doba donelo i neka nova pravila u samoj prezentaciji i promociji muzike, i koliko je zapravo važno da izvođači vode računa i o onim stvarima koje se ne tiču direktno muzike koju stvaraju?
Stefan: Kreativna moć i zanatska potkovanost su uslovi bez kojih se ne može, a i nema smisla, ali bilo bi suludo misliti da se na tome sve završava. Promocija je preko potrebna oko bavljenja bendom, pod uslovom da želite da neko čuje vašu muziku, i ovo internet doba to omogućava. Međutim, tu se ne završava priča. Internet je svakome dostupan i u moru dobrih i, još više, loših bendova, kako izbiti u prvi plan? Tu ulaze u priču radio i TV promocija putem spota i gostovanja u emisijama. Bendovi koji su se ozbiljno posvetili autorskom radu ovo ne smeju da zapostave ili ignorišu. Mi se trudimo da našim profesionalnim stavom, pre svega prema našoj muzici i publici, spojimo oba ova elementa, kreacija i promocija. Mislim da nam dobro ide, u oba slučaja.

Pratite li metal scenu na prostoru bivše Jugoslavije? Kakav je Vaš sveopšti utisak?
Stefan: Da budem iskren, u početku nisam toliko pratio ali to se promenilo nakon gostovanja u gore pomenutim gradovima. Rad bendova poput Tankera, She Loves Pablo, Duat, Qtera i Flatline pratim, pre svega jer poseduju kvalitet, originalnost i, ono što je najbitnije, članovi tih bendova su se pokazali kao dobri ljudi. Po meni, ovo poslednje je najbitnije u međuljudskim odnosima, a možda i kad je reč o iskrenoj saradnji koja bi u budućnosti mogla da stvori ex-YU metal scenu. Osnove za to ima. Sveopšti utisak je da su BiH, Hrvatska i Slovenija daleko profesionalnije zemlje kad je reč o tretiranju metal bendova, u smislu klubova, medija i organizatora, a da Crna Gora i Makedonija tek razvijaju svoju metal scenu. Sve ex-YU zemlje imaju srazmeran broj kvalitetnih metal bendova, u skladu sa veličinom populacije, i svi oni zaslužuju da sviraju po Evropi i većim festivalima. Neki od njih su to već i učinili. Na nama je da pratimo i da probamo da podignemo tu lestvicu za još jedan nivo.

Dušan: Lično, više pratim srpske metal bendove kao što su Equinox, Organized Chaos, Destiny Potato, Consecration, Dream Epic Draconic, Downstroy, Hetera, Through Art, Sangre Eterna, Bane, Yox itd. i rock bendove Went, Azil5, Aura+, Jain, Vranorod itd. Maltene, iz svakog žanra mi imamo po par vrlo reprezentativnih bendova. Sceni fali “infrastruktura”- agilni mediji, publika koja je okrenuta zabavi a ne zakeranju, kultura posećivanja koncerta, kultura isplaćivanja bendova… Pre svega joj fali ono što je nekadašnja hardcore scena ovde imala- fali joj taj Friendship, Unity, Respect. Možda je taj F.U.R. sada izlizana stvar, ali je esencija svake jake scene. Bar za početak, malo više poštovanja među muzičarima.

Osam godina, tri albuma i puno koncerata je iza Vas. Kada se osvrnete na dosadašnji tok karijere, kakav je Vaš krajnji utisak i gde vidite Rain Delay za narednih osam godina?
Dušan: Već radimo na novim pesmama i jako smo uzbuđeni povodom toga. Voleo bih da četvrti album bude još bolje isproduciran i ispromovisan, a mi ćemo uraditi sve da napravimo nešto veliko. Voleo bih da uradimo akustični album. Voleo bih da muzika Rain Delay-a dođe do ušiju i srca što većeg kruga ljudi. Voleo bih da izgradimo ime i van Srbije. Za početak, u ex-Yu regionu, a potom i u Italiji. Kad, i ako, to uradimo, Evropa je jako blizu.

Stefan: Odlično smo to znali, mislim na proteklih osam godina! Šalu na stranu, vrlo sam zadovoljan ali uvek može bolje jer takva sam osoba, uvek može da se napreduje i treba da se uči na greškama, a ko radi taj i greši. Mislim da mesta za napredak ima, imamo da ponudimo još novih pesama, čitaj: emocija, i emotivnih nastupa u mestima koje još nismo videli , čitaj: u kojima nismo svirali. Sve u svemu, za osam godina smo puno toga pregurali, odrasli smo kao ljudi, pa i kao muzičari. A šta nas čeka za novih osam godina? Nadam se još tri albuma i puno koncerata! (smeh).

facebook

Intervju: Dragiša Radulović