Milan B. Popović: “Umetnost je pikantna paradajz čorba“

Share Button

Milan B Popovic (4)Osobe poput mog sagovornika danas su retke, gotovo da ne postoje. Aktivan na više polja, prisutan u velikom broju medija, požrtvovan i uporan, pesnik, novinar i publicista. Pogađate o kome je reč? Da, da, Milan B. Popović! Knjiga “Na kori integralnog hleba i olovci”, najnovije Milanovo delo, bila je povod za razgovor, mada kada je Milan u pitanju nemoguće je izbeći i mnogo drugih tema.

Milane, hajde da podsetimo posetioce „TMM“ magazina na tvoj minuli rad: tri zbirke pesama i jedna CD muzička kompilacija „Vreme brutalnih dobronamernika“ sa tvojim stihovima na kojoj je učešće uzelo preko 70 muzičara iz sedamnaest bendova, plus svakodnevni tekstovi u obliku kolumni i kritika koje objavljuješ u medijima širom ex-YU. Prvo jedno praktično pitanje, kako uspevaš toliko da radiš na umetničko-novinarskom planu pored posla koji ti obezbeđuje egzistenciju?
Uspevam, moguće je sve to postići ali uz velike napore, upornost i odricanja. Veoma malo spavam, svaki mogući „slobodni“ trenutak koristim da nešto napišem ili ostvarim novu saradnju, bilo da je ona novinska, bilo da je ona kreativna, umetnička, muzička. Zbog moje posvećenosti kulturi i subkulturi, i moj privatni život ponekad trpi.

Prošlo je više od godinu dana od objave pomenute raritetne CD kompilacije, o kojoj je pisao impozantan broj medija širom regiona. Kada podvučeš crtu, u kojoj meri si ti zadovoljan kompilacijom, i kako je realizovana, a i kako je javnost reagovala?
Ja sam veoma zadovoljan tim CD projektom. Sve što sam hteo, dogodilo se, ostvarilo se. Čak i više od mojih očekivanja. Inicijalno, hteo sam da savremenu književnost i poeziju približim rock and roll publici tj. onoj grupi ljudi koja voli muziku koju i ja privatno slušam. Od 1994. godine u medijima pišem muzičku kritiku i na taj način popularišem domaću rock kulturu. Kompilacija “Vreme brutalnih dobronamernika“ je nadogradnja i logičan, ovoga puta umetnički korak na bolje i više. Muzički CD “Vreme brutalnih dobronamernika” predstavlja završni i ekskluzivni čin moje objavljene poetske književne trilogije. Na CD-u su učešće uzeli sastavi “Instant Karma“, „Alogia“, „Abonos“, „Art diler“ (video), „Backbone“, „Tales of dark“, „Broken strings“, „Atlantida“, „Disparador“, „Amaranth“, „A. R. Club“, „Heaven rain“, „Iskaz“, „Darkshines“, „Asphalt Chant“, „Seraphim“ i „Demether“. Ceo CD se može besplatno downloadovati sa mog sajta. Želim pohvaliti mog web mastera, Gorana Kostića-Web OGI-ja.

Milan B Popovic (5)Nedavno je objavljeno tvoje najnovije književno delo – “Na kori integralnog hleba i olovci”. Ovo delo je priličan zaokret u odnosu na tvoje preostale tri knjige pesama. Šta te je inspirisalo da se pozabaviš temama prisutnim u ovoj knjizi?
Tema hrane i preživljavanja se sama nametnula. Nema tu mesta za mnogo filosofiranja. Ta tema je jednostavno postala moja lična svakodnevnica. Kako pesnik u meni nije bio imun ni ovoga puta, Muze su se probudile i odlučio sam se da napišem nešto novo i drugačije. “Na kori integralnog hleba i olovci” je prilika da, i novi i stari čitaoci, na jedan kreativno neuobičajen i nutritivno izbalansiran način konzumiraju upravo serviran pesnički obrok sastavljen od tri neodvojiva poglavlja. Jedno od poglavlja je ključno. Ono, naprosto, vri i ključa. Nova zbirka jeste drugačija od mojih ranijih radova. Konceptualna je. Jedna nit –hrana – povezuje sve pesme. Između ostalog, na neki način, hteo sam da čitaoci upoznaju jednog drugačijeg, duhovitog, vrcavog i vedrog Milana B. Popovića, nasuprot ozbiljnoj, teškoj i melanholičnoj, refleksivnoj poeziji na koju su do sada navikli da dobijaju i čitaju od mene. Recenziju knjige su napisali Branislav Lazić-Bandža i Raša Popov.

Iskoristiću ono što je u “o autoru“ u knjizi napisao Dušan Svilokos, i složiti se sa njim “istovremeno proklet i blagosloven time što je rođen u Srbiji“. Koliko ti je teško da balansiraš između ove dve suprotnosti?
Pa, teško je. Ja volim Srbiju, ali mi je istovremeno jako teško da kao umetnik stvaram i , posebno, egzistiram u njoj.

Koliko su zapravo “štuke i šarani“ i „somovi i somice” krivi za nerviranje i prejedanje?
Ponajviše. Stoprocentno. Poglavlje „Štuke i šarani“ je ključni deo knjige. Bez njega, knjiga ne bi imala oštricu, ni smisao, a ni vezu sa mojim ranijim knjigama.

Imaš li recept kako se neko ko se nalazi u sosu, pa bio on i od paradajza, može izvući u ovim vremenima? I kako živeti zdravo u nezdravim vremenima?
Ja još nemam pravi recept, jer se i sam još uvek kuvam u proključalom loncu životnog sosa od paradajza. Ono što sigurno znam, jeste da ću dati sve od sebe i da neću kreativno i radno odustati i posustati tako lako. To bi bila i moja poruka i preporuka svim drugim umetnicima.

Poslednjim svojim delom „Na kori integralnog hleba i olovci“ si nas sve iznenadio, naravno, pozitivno. Šta u narednom periodu možemo očekivati od tebe?
To je tajna. O tome kada dođe vreme za to. Vaš magazin će biti na vreme i detaljno obavešten. Ja sigurno neću sedeti kući skrštenih ruku. Ideje mi ne ponestaju.

I za kraj, otkrij nam, da li je moguće preživeti baveći se umetnošću na tebi svojstveno požrtvovan i nesebičan način pomoću kore hleba i olovke?
Pesništvo je moja velika ljubav i potreba! To je najbitnije istaći. Niko se od pesništva hleba nije najeo. Sem ovi estradnjaci. Estradni tekstopisci. To je nešto drugo, to je neka vrsta primenjenog pesništva. Oni uzimaju lovu, i to veliku. Sa druge strane, ni od novinarskog rada nema mnogo finansijske vajde. Stoga je, mišljenja sam, neophodno paralelno raditi, svaki drugi, bilo koji posao koji donosi kakav takav stalan mesečni finansijski priliv, a potom taj isti priliv ulagati u umetnost i kulturne projekte. Sve u svemu, umetnost danas je jedna enormno, gotovo nepodnošljivo pikantna ali i dalje upotrebljiva paradajz čorba.

Intervju: Dragiša Radulović