Ljubiša Racić (FORMULA 4): “Išli smo prije vremena”

Share Button

Formula _4-1Formula 4 pripada retkoj grupi bendova koja je i nakon 40 godina aktivna na sceni koja se sada naziva ex-YU. Ovom prilikom o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti razgovarali smo sa Ljubišom Racićem, osnivačem, vokalom i gitaristom, koji je u “onom” vremenu bio poznatiji kao “Tigar sa Miljacke” zbog svog neobičnog stajlinga.

Početak karijere Formule 4 vezuje se za ’70-e godine. To je ujedno i period nastajanja i izrastanja takozvane prve sarajevske rock škole iz koje su izašli sastavi kao što su Teška industrija, Rezonansa, COD, Bijelo Dugme… Recite nam nešto o tom periodu i kako Vi sa ove distance gledate na to vreme?
To vrijeme je imalo jako dobru bazu šta znači, ako nemate prostor da se proba i salu da nastupate nemate mogućnosti pokazati šta ste stvorili. Tih 70-ih godina imali smo sve te uslove, što napominjem da smo i mi prve probe kao mladi bendovi pravili kući, uključivali se u radio aparate gdje su ulazi za gramofon. Formula 4 imala je prve nastupe u Trasi kod upravnika Doma kulture Djirilo Izeta. Tada je sviralo devet bendova za jedno veče u trajanju od tri sata. Konkurencija je bila velika. Pošto su nas zapazili predložili su nam da sviramo u Domu mladih. Dom mladih za Sarajevo i sarajevske bendove je bila kao jedna dobra odskočna daska. U Domu mladih je bilo oko 20 termina za probanje, znači mogle su probati grupe koje su obećavale. Formula 4 je nastupala u setu sa Indexima, Ambasadorima i grupom COD. Rotirali smo se i svako je po sat vremena svirao, koncerti su trajali od 19 časova do 23, a ne kako sada praktikuju od ponoći do ujutro.

Oduvek ste bili cenjeni kao vrsni instrumentalista. Sigurno se mnogi sećaju kada ste na poziciju basiste ušli u Bijelo Dugme kao zamena za Zorana Redžića. Kakva Vas sećanja vežu za to doba?
Uvijek sam težio da se dobro svira, iz razloga jer sam ja prvo učio klasičnu gitaru i koncertna dijela, tako da sam ih preanražirao i svirao u rock maniru. Formula 4 je prva jugoslovenska grupa koja je svirala klasična dijela u rock maniru. Medjutim, od produkcija nismo imali puno pomoći, jer nije bilo puno komercijalno za diskografske kuće. Što se tiče prelaska u Bijelo dugme to je možda bio malo period da se odmorim od svojih obaveza, jer sam ja sve radio za Formulu 4, u Bijelom dugmetu je to Brega radio. Kada sam dobio poziv od njih Zoran Redžić mi je rekao da traže basistu, ali sam ga ja razumio da mu nadjem basistu, a on je rekao da mene hoće. Rekao sam da ću razmisliti, jer je problem ostaviti Formulu 4, ako odem u Dugme Formulu 4 ću zastopati. Ali odlučio sam da sviram s njima, s tim što sam nas’o gitaristu za Formulu 4 da grupa ne stoji. U Dugmetu sam svirao 1976. godine. Druženja su bila dobra, mi smo se i od prije znali kao konkurenti, ali sada sam bio sa njima u istoj grupi. Velika promjena, u Formuli 4 smo imali obožavaoce, ali sa Dugmetom je bio vrhunac. To je grupa koja je ponedeljkom punila dvorane. Ja sam čak nosio ploče od Formule 4 i dijelio. Brega je znao da mi je u srcu Formula 4, a da sa Dugmetom samo sviram. Ali kada se sviralo uživo davao sam sve od sebe da bude najbolje. Družili smo se i dobro se provodili. Najviše sam se družio i bio cimer sa pokojnim Ipetom Ivandićem. Nikad nije bio škrt, ako je imao još neku curu viška tu je za mene nabavio. Pošto sam bio slobodan momak to zadovoljstvo sam normalno iskorištavao, ugodno sa korisnim. Putovalo se svaki dan. Rado smo i pasulja jeli, jer su svi mislili da jedemo samo šnicle, a mi smo se zaželjeli normalnih stvari, jer nekad i hoteli dosade. U tom periodu su me prozvali Tigar sa Miljacke, jer sam imao tigrov komplet sa kojim i danas nastupam.

formula 4_2Period kraja ‘70-ih i početak ‘80-ih zatiče Vas u tesnoj saradnji sa Borom Đorđevićem i Ribljom Čorbom. Pred sam izlazak prvog albuma Riblje Čorbe “Kost u grlu” Vi ste na nekoliko koncerata bili zapažen sastav koji je zagrevao publiku, a na mnogim koncertima doživeli ste čak i biseve…
Da, mi smo grupa koja je uvijek bila atraktivna na živim nastupima. Imali smo dobar kontakt sa publikom, tako da nam nije bio problem da sviramo bilo gdje. Nastupali smo na Tašu na prvom koncertu Riblje Čorbe. Sa Borom Djordjevićem znam se puno godina, dobri smo prijatelji i drugari, i dan danas smo u kontaktu. U septembru 1979. na stadionu Partizana nastipili smo kao predgrupa Bijelom Dugmetu i svirali smo pred 40000 gledalaca. Bilo je oko 13.30, naveče je Dugme sviralo pred 70000 gledalaca. Pune tribine i pun teren. To je bio kraj – nezaboravno! Da, mi smo znali dosta biseva da dobijemo.

Formula 4 je, nažalost, diskografski malo bila aktivna. Ako se ne varam objavljena su samo dva singl izdanja. Zašto je tako? Da li je bilo prostora, materijala za objavljivanje još izdanja?
Da, izdali smo dva singla, 1976. “Kakvo veče mala moja” i 1978. “Mladi smo mladi mi”. Imali smo oko 50 arhivskih snimaka, bilo je materijala, ali nismo izdali LP, izdali smo kasetu sa kompletnim materijalom 1980. godine. U zadnje vrijeme Formula 4 je izdala par cd-ova – “Retrospektiva Formule 4 1970 – 2010”, “Rok klasik 1”, “Rok klasik 2” i “Nove pjesme Formule 4”. Svirali smo previše nekomercijalnu muziku za to vrijeme, a u stvari išli semo prije vremena. Tada su se izdavale samo komercijalne i slične varijante. Leb i Sol je imala podršku Radio Televizije Skoplje za instrumentale, a mi je nismo imali od Radio televizije Sarajeva. 1980. imali smo kompletni polučasovni šou, što su mogli vidjeti svi na prostorima Jugoslavije. Ali to je bila kombinacija 8 vokalnih i dvije instrumentale. Tu nam je pomogao muzički urednik Dejan Zagorac. Sada imam toliko pijesama da ih ne mogu stići snimiti. Ali i to ćemo uraditi.

Period 80-ih Vas zatiče, izmedju ostalog, kao osobu koja se bavi tehničkim stvarima oko koncerata, iznajmljivanje opreme i slično. Da li je to bila svesna odluka ili je rezultat borbe sa egzistencijom?
To je bila jedna normalna paralela, izdavanje opreme i slično. Tako je i Zoran Redžić iznajmljivao svoje razglase za druge grupe. Tim načinom sam i drugima pomogao, jer grupe koje su gostovale u Sarajevu pitale su da li su Ljubišini Maršali i tako su bili saglasni da na mojoj binskoj opremi nastupaju. Muzika nije samo sviranje. Ne može se čekati samo petkom, subotom i nedeljom, a ostalim danima u sedmici ne raditi. To je normalno, jer ako živite kao muzičar morate platiti penziono, socijalno i sve ostale stvari. Nisam bio od tih muzičara, sjedi u kafiću, ispija kolu dva sata, folira da je pun love, a veći je kokuz bio od mene. Mislim na neke kao poznate muzičare, da im imena ne spominjem.

Formula 4 je opet aktivna po pitanju koncerata. Gde nastupate i kakvi su planovi vezani za budućnost?
Formula 4 sada je jako aktivna, kako na prostorima ex-YU, tako i u Njemackoj. Imam dvije postave, sarajevsku i njemačku. U sarajevskj postavi pored mene su: Stanković Jadranko gitara i prateći vokal, Ensad Adilović Kinez gitara, Edin Ajanović bas gitara i Muhamed Jusić bubnjevi. Do sada smo imali uspješne nastupe po Sarajevu, Zenici, Goraždu i Foči. Njemačka postava nastupa u sastavu: Dragan Djidji Jankelić vokal i bunjevi, Vlado Mićanović prateći vokal i bas gitara i Zoran Pavlović udaraljke. U timu su još i Miroslav Pilj koji mi pomaže oko tekstova, a u zadnje vrijeme saradjujem sa Miroslavom Zecom koji isto pravi tekstove za Formulu 4. Imali smo dosta koncerata po Njemackoj. Njemačka publika voli to što Formula 4 svira. Imamo veliki koncert u Duisburgu 2. aprila. Formula 4 je bila na dosta naslovnih stranica u Njemackim novinama. Planovi za budućnost su da održavamo koncerte sa instrumentalnom muzikom i da redovno izdajemo cd-ove.

facebook

Intervju: Branimir Lokner i Dragiša Radulović

Share Button