Na kraju ovogodišnje letnje sezone, koja u regionu obiluje velikim brojem koncerata i drugih kulturoloških manifestacija, jedan događaj sigurno zaokuplja pažnju šire javnosti, a na neki način i finalizuje održavanje ovosezonskih većih /krupnijih manifestacija. Tu pre svega mislim na broj aktera koji su učestvovali/i učestvuju na festivalima i sličnim okupljanjima.
„Kastel Rock Fest “ ima dugu tradiciju, u jednom periodu predstavljao je jedan od najvažnijih ili čak najvažniji muzičko/kulturni happening/događaj u glavnom gradu Republike Srpske, imao je svoje vrlo blistave trenutke, nastupe značajnih imena, ali i u jednom periodu diskontinuitet održavanja, i drugačiji status u samom gradu po pitanju realizacije rock događaja.
Ove godine kroz tri dana, publika će imati priliku da čuje i vidi 9 sastava, različitih stilsko/žanrovskih usmerenja, od kojih jedan broj aktera sa svojim trenutnim aktivnostima, ulazi u red aktuelnih i potencijalno zanimljivih gostiju, čiji je delovanje, možemo reći poslednjih meseci medijski prilično prisutno. No, to naravno nije sve, i biće zanimljivo videti kako će banjalučka publika prihvatiti široku lepezu ponuđenih aktera, koji svako na svoj način ima šta da kaže, ponudi, prikaže. Festival i po samom konceptu je drugačiji od velikog broja onih koji su se ovog, ali i prošlih leta održavali u regionu, pa će tako svi oni koji budu na tvrđavi „Kastel“ u pubici, moći da čuju dva „Evrovizijska“ aduta sa neklasičnim evrovizijskim iskorakom : srpsku Lavinu i hrvatsku Baby Lasagna, vrlo intersantan rumunski akt Alexandra Capitanescu koja sa svojim sastavom izvodi varijantu rocka, sa čvršćim upadima i blažim progressive tendencijama, ali na jedan prilično originalan način. The Amy Winehouse Band, koji su imali zapažen nastup i na ovogodišnjem „Nishvillu“, su jedan od onih aktera, koji umeju da na elegantan način „zapale“ publiku sa neizostavnom dozom šarma i puno melodičnih pesama uz vrlo kvalitetno muziciranje.
Domaći sastav Sopot, jedan je od onih koj je tokom dosadašnje karijere sigurno zalužio relevatniji status u regionu. Njihov autorski kvalitet, kao i muziciranje članova gupe nikad nisu bili upitni, ali određene okolnosti su onemogućavale relevantniji kontinuitet karijere, kao i dolazak veće popularnosti i priznanja. Ovog maja sam ih gledao na gitarijadi u Požarevcu, gde su pokazali kako konstantno autorski i izvođački napreduju, i koliko su zapravo bend, sa kojim Banja Luka u svakom smislu mora biti ponosna. O Laibachu ne treba posebno pričati, videćemo kakva „iznenađenja“ će nam ovoga puta doneti, ali svi znamo koliku specifičnu težinu sobom nosi ova ekipa, kao i njihov dugogodišnji legacy. Rock Simfonia je ozbiljan ansambl koji sve više ruši barijere i proširuje svoje vizuelno/izvođačke kapacitete, a njihovi nastupi su jednako intersantni kako u vizuelnom, tako i slušalačkom smislu. Ne treba posebno dodavati koliko u ovoj ekipi svira kvalitetnih muzičara. Još jedni domaći akteri su dame iz sastava Flutete, koje bi mogli biti možda i najveća nepoznanica. Klasično obrazovane i edukovane, videćemo kakvu vrstu repertoara će pripremiti, i generalno u kom pravcu će teći njihov „flautistički“ nastup. Još uvek sam pod utiskom beogradskog koncerta Jethro Tulla, održanog 11-tog septembra u „Sava centru“, inače sva četiri puta kada su dolazili u Beograd imao sam priliku da ih gledam, a sada ne bih otkrivao sve detalje sa kojima će se publika suočiti tokom njihovog nastupa. Ian Anderson, nije u mladim godnama, ali flautu svira, rekao bih jednako ubedljivo, kao kada ju je svirao onda kada je najbolje „distribuirao“ ulogu pomenutog instrumenta ka svetskom auditorijumu. Jethro Tull i jesu prva svetska liga, možda ne po komercijalnosti, mada je veliko pitanje, šta danas zapravo predstavlja komercijalnost u modernoj muzici, i kako se svi ti parametri tretiraju kada se saberu razno-razne digitalne postavke sa prodajom fizičkih nosača.
No, da ne idem tako daleko u dalje analize, Banja Luku čeka važan festival, nadam se jako dobro druženje, kao i uvek tradicionalno gostoprimstvo domaćina i publika koja će znati da prepozna i izvuče esencije od svih izvođača sa kojima se budu suočili.
Vidimo se na „Kastelu….“, verujem da pozitivnih vibracija, kao i lovačkih priča između događanja, neće nedostajati..
Dobrodošli na ovogodišnji „Kastel Rock Fest“….
sep 13 2026
Kastel Rock Fest…Banja Luka on fire…..17.09-19.09.2026!
Na kraju ovogodišnje letnje sezone, koja u regionu obiluje velikim brojem koncerata i drugih kulturoloških manifestacija, jedan događaj sigurno zaokuplja pažnju šire javnosti, a na neki način i finalizuje održavanje ovosezonskih većih /krupnijih manifestacija. Tu pre svega mislim na broj aktera koji su učestvovali/i učestvuju na festivalima i sličnim okupljanjima.
„Kastel Rock Fest “ ima dugu tradiciju, u jednom periodu predstavljao je jedan od najvažnijih ili čak najvažniji muzičko/kulturni happening/događaj u glavnom gradu Republike Srpske, imao je svoje vrlo blistave trenutke, nastupe značajnih imena, ali i u jednom periodu diskontinuitet održavanja, i drugačiji status u samom gradu po pitanju realizacije rock događaja.
Ove godine kroz tri dana, publika će imati priliku da čuje i vidi 9 sastava, različitih stilsko/žanrovskih usmerenja, od kojih jedan broj aktera sa svojim trenutnim aktivnostima, ulazi u red aktuelnih i potencijalno zanimljivih gostiju, čiji je delovanje, možemo reći poslednjih meseci medijski prilično prisutno. No, to naravno nije sve, i biće zanimljivo videti kako će banjalučka publika prihvatiti široku lepezu ponuđenih aktera, koji svako na svoj način ima šta da kaže, ponudi, prikaže. Festival i po samom konceptu je drugačiji od velikog broja onih koji su se ovog, ali i prošlih leta održavali u regionu, pa će tako svi oni koji budu na tvrđavi „Kastel“ u pubici, moći da čuju dva „Evrovizijska“ aduta sa neklasičnim evrovizijskim iskorakom : srpsku Lavinu i hrvatsku Baby Lasagna, vrlo intersantan rumunski akt Alexandra Capitanescu koja sa svojim sastavom izvodi varijantu rocka, sa čvršćim upadima i blažim progressive tendencijama, ali na jedan prilično originalan način. The Amy Winehouse Band, koji su imali zapažen nastup i na ovogodišnjem „Nishvillu“, su jedan od onih aktera, koji umeju da na elegantan način „zapale“ publiku sa neizostavnom dozom šarma i puno melodičnih pesama uz vrlo kvalitetno muziciranje.
Domaći sastav Sopot, jedan je od onih koj je tokom dosadašnje karijere sigurno zalužio relevatniji status u regionu. Njihov autorski kvalitet, kao i muziciranje članova gupe nikad nisu bili upitni, ali određene okolnosti su onemogućavale relevantniji kontinuitet karijere, kao i dolazak veće popularnosti i priznanja. Ovog maja sam ih gledao na gitarijadi u Požarevcu, gde su pokazali kako konstantno autorski i izvođački napreduju, i koliko su zapravo bend, sa kojim Banja Luka u svakom smislu mora biti ponosna. O Laibachu ne treba posebno pričati, videćemo kakva „iznenađenja“ će nam ovoga puta doneti, ali svi znamo koliku specifičnu težinu sobom nosi ova ekipa, kao i njihov dugogodišnji legacy. Rock Simfonia je ozbiljan ansambl koji sve više ruši barijere i proširuje svoje vizuelno/izvođačke kapacitete, a njihovi nastupi su jednako intersantni kako u vizuelnom, tako i slušalačkom smislu. Ne treba posebno dodavati koliko u ovoj ekipi svira kvalitetnih muzičara. Još jedni domaći akteri su dame iz sastava Flutete, koje bi mogli biti možda i najveća nepoznanica. Klasično obrazovane i edukovane, videćemo kakvu vrstu repertoara će pripremiti, i generalno u kom pravcu će teći njihov „flautistički“ nastup. Još uvek sam pod utiskom beogradskog koncerta Jethro Tulla, održanog 11-tog septembra u „Sava centru“, inače sva četiri puta kada su dolazili u Beograd imao sam priliku da ih gledam, a sada ne bih otkrivao sve detalje sa kojima će se publika suočiti tokom njihovog nastupa. Ian Anderson, nije u mladim godnama, ali flautu svira, rekao bih jednako ubedljivo, kao kada ju je svirao onda kada je najbolje „distribuirao“ ulogu pomenutog instrumenta ka svetskom auditorijumu. Jethro Tull i jesu prva svetska liga, možda ne po komercijalnosti, mada je veliko pitanje, šta danas zapravo predstavlja komercijalnost u modernoj muzici, i kako se svi ti parametri tretiraju kada se saberu razno-razne digitalne postavke sa prodajom fizičkih nosača.
No, da ne idem tako daleko u dalje analize, Banja Luku čeka važan festival, nadam se jako dobro druženje, kao i uvek tradicionalno gostoprimstvo domaćina i publika koja će znati da prepozna i izvuče esencije od svih izvođača sa kojima se budu suočili.
Vidimo se na „Kastelu….“, verujem da pozitivnih vibracija, kao i lovačkih priča između događanja, neće nedostajati..
Dobrodošli na ovogodišnji „Kastel Rock Fest“….
instagram.com/kastel_rock_fest/?hl=en
Objavio Branimir Lokner • Događaji • • Tags: Alexandra Capitanescu, Baby Lasagna, Banja Luka, Flutete, Jethro Tull, Kastel Rock Fest, Laibach, Lavina, Rock Simfonia, Sopot, The Amy Winehouse Band