Sećam se… koncerta Kud Idijota

In Memoriam: Branko Črnac Tusta

Sećam se koncerta na Akademiji 2005., najboljeg koji sam tamo gledao, kada je prodato previše karata, oko 700 ljudi se uguralo dole, nije bilo moguće disati, a temperatura je bila tolika da je kapljao znoj sa plafona.

Naravno, Sale nije hteo da skine rokerku nego su svi iz benda, jedan po jedan išli napolje po vazduh između pesama da ne bi pali u nesvest a ostali bi se snalazili bez odsutnog člana.

Već na početku svirke, posle izbijanja prve šutke, obezbeđenje je stalo na binu, ispred benda, i počelo da divlja na svakom koga šutka lansira ka bini. Odmah posle tog koncerta postavljena je ona metalna ograda koja je postojala poslednjih par godina Demije. Nakon što su dvojicu raskrvarili nabadanjem kolena u nos, bend je prekinuo koncert i Tusta je rekao “Ili ćete otić vi, ili mi“. Obezbeđenje se sklonilo, koncert je nastavljen, devojke su padale u nesvest od vrućine i jedva su iznošene od gužve u gornji deo kluba, bukvalno je padala kiša sa plafona koliko je bilo prevruće.

Posle se ispred kluba cedila garderoba, a sve je bilo mokro kao tek oprano, uključujuči i gaće i čarape. 700 natopljenih ljudi.

Kada smo pitali Tustu o tome rekao je da je to bio jedan od najgorih koncerata koji pamte i sugurno najteži za svirati, ali nama koji smo tamo bili je utisak drugačiji. Svo to mučenje i preznojavanje i bend koji ne odustaje i u kožnim jaknama i dalje svira i kad im se pada u nesvest, to te zauvek kupi i ne postoji niko ko može da te ubedi da je to bilo loše. Nije, bilo je najbolje. Ali nije to još gotovo.

Boris Vlastelica
grupa Repetitor