Dragi Jelić (YU Grupa): “Postojaćemo dok imamo šta da kažemo”

Od onog trenutka kada je rock and roll tek kročio na ove prostore pa do današnjih momenata kada je teško ispratiti sve tokom godina nastale njegove derivate, Dragi Jelić i YU Grupa bili su tu, u samom vrhu. I dalje su aktivni i čini se orni kao da su tek na početku karijere. Šta novo pripremaju upravo je otkrio Dragi Jelić u redovima ispod, a pomenuti su i Bijelo Dugme, čuveni nastup u Marquee clubu…

Šta radi YU grupa trenutno? Kakvi su planovi za odlazeću 2012. godinu i početak sledeće?
YU grupa ništa ne radi trenutno, ali to ne znači da ja ne radim na novim pesmama. Imam ih nekoliko, tekstovi su polovično urađeni, dorađuju se. Plan je bio da krajem godine plasiramo dve ili četiri pesme. Neki splet porodičnih okolnosti me je sprečio da se više bavim stvaralaštvom. Radimo na tome, može se I desiti da se pojave do kraja godine, ako ne, sledeća je tu.

Dakle možemo da očekujemo 2013. godine novi album YU Grupe?
Sigurno!

Koliko će taj album predstavljati sve što je za grupu karakteristično, ili ćemo čuti neke novitete u izvođačkom smislu?
Bolje ću svirati nego ikad pošto vežbam ovih dana (smeh). Držim gitaru po sat vremen. Šalim se malo, YU grupa ne može da pobegne mnogo od svog pečata, identiteta. Samim tim kad se rade nove pesme, nove su i ideje u aranžerskom smislu, studijskom. Malo ćemo se poigrati, ne tehnikom, već se truditi da što je moguće realnije zvučimo, kao uživo, kada i najbolje zvučimo. Sve varijante ostale u studiju su takve da mogu odvesti u pogrešnom pravcu.

Ove godine imali ste veliki koncert u Sava centru. Bio je zanimljiv, televizija ga je emitovala, delovi mogu da se vide na YouTube. To je bilo pre oko šest meseci. Kako ti se čini iz sadašnjeg ugla, efekti, da li si više saznao o vama i publici?
Taj koncert su više želeli Žika i Pera nego ja. Pre svega kad se radi o Sava centru, dvorana je previše sterilna za rokenrol. Ona vas ne inspiriše, taj prostor mene sputava, ne osećam svoju slobodu kad sviram tamo. To mi je jedan od težih koncerata, ali reakcija publike je bila fenomenalna. Zato i uvek kažem, nisam bitan ja, bitni su oni koji slušaju. Ako oni kažu da nisu bili na boljem koncertu YU Grupe, ja kažem: Ok, skidam kapu, idemo dalje! Ali svirački, ne želim baš da ponovim koncert u Sava centru.

Da li misliš da je taj koncert doneo neko novo viđenje stvari i novu publiku?
Kad je publika u pitanju, video sam raznoliku publiku, decu, roditelje, roditelje roditelja. Oni koji su slušali grupu dovode podmladak, susreću me ljudi, jedan čovek mi je rekao da je i dete od šest godina pored njega počelo da sluša YU grupu, to je za mene neobjašnjivo. Kod nas ne postoji strategija, zabavljamo se i sviramo, ako to ljudima prija, super.

Dosta svirate, ako se osvrnemo na davnu prošlost, u jednom delu vaše istorije bili ste među najcenjenijim bendovima stare Jugoslavije. Ipak, činjenica da je teritorija bivše Jugoslavije u poslednjim godinama zanemarena. Da li to dolazi sa vaše strane ili druge, postoji li inicijativa da se svira van Srbije?
Sigurno je da ima obožavalaca svuda. Mogu da kažem da je do pre tri-četiri godine bilo neprijatno da se pomene da YU grupa treba da svira sa tim nazivom u Hrvatskoj, u Sloveniji manje-više. Ustvari, ne znam gde je došlo do prekida. Ljudi koji su radili sa bendom više ne rade, a mlađi nemaju možda informacija o nama, pa nismo prisutni na tim tržištima. Jedna od barijera je naziv. Nećemo ga menjati, pa makar nikad ne svirali u Zagrebu ili Ljubljani. Ne znam pravi razlog, a recimo, iz Crne Gore smo često dobijali ponude koje su neproverene, nepouzdane, na “videćemo”…

Diskografija je obimna, da li ste razmišljali o objedinjavanju, npr. box-setom?
Odavno planiramo reizdanje, na kraju krajeva Croatia records je uradila jedan deo, oni su hteli i drugi deo da urade. Što se PGP-a tiče, kažu nam “sad smo puni, nemamo prostora”… Ali uradićemo sigurno, nismo ni mi dovoljno pritiskali našu matičnu kuću, uradićemo sigurno.

Često viđamo tebe i brata na koncertima mlađih bendova. Je l’ bi mogao da uporediš svoje i sadašnje vreme? Kad je po tvom mišljenju najbolje vreme bilo za delovanje u muzici? Takođe, možeš li da se osvrneš na dešavanja u rocku danas?
Danas ima dosta bendova, želim im da naprave karijeru, ali prostor koji im se nudi u medijima je mali. Malo se puštaju, prema simpatijama urednika. Za najbolje vreme smatram ono između ’70-ih i ’80-ih. Tada je bilo najplodonosnije i u svetu i ovde. U svakom velikom gradu bilo je i po 20 bendova i svaki je imao specifičnosti, ličnu kartu. To je danas problematično. Pitanje je koji su pogledi mladih danas, da li je bitan izgled na sceni, odnos sa publikom ili muziciranje, nama je pre svega ovo poslednje bitno. Vrlo nam je bilo bitno da ne ličimo na neki drugi bend. Bacao sam neke pesme ako shvatim da me podsećaju na nešto. Danas je normalno da se mazne bilo šta, deo, refren, ideja. Valjda u nedostatku mašte dolazi do toga.

Trebalo je ostati u Londonu

Mnogi stariji čitaoci znaju za čuveni koncert u londonskom Marquee clubu. Da li žalite za nekim propuštenim šansama u periodu kad ste bili na vrhuncu?
Generalno ne žalim za onim što jesam i nisam radio, ali postoje periodi koji su neobjašnjivi, zašto nisam iskoristio boravak u Londonu da ostanem, jednom u životu se nudi šansa da sviraš sa Allman brothers, da to bude finansijski pokriveno, da snimaš za CBS i da to bude pokriveno. Desilo se da smo tada bili najpopularniji u Jugoslaviji, snimimo četvrtu pesmu u CBS studiju, onda se pojavi Žika i kaže: Ljudi, ja ne znam šta mi ovde radimo. Kako šta radimo? Nama je Hala sportova na Novom Beogradu rasprodata, šta da radimo, vraćamo se. Trebalo je ostati, probati, kao što savetujem svakom mladom čoveku koji nije osetio život u inostranstvu. Trebalo je da se proba, vidi, spozna, sazna, i ne kajem se na kraju.

Da li bi iz tog ugla drugačije tretirao svoju karijeru?
Ko zna šta bi se desilo, možda bih se odao nekom poruku, ovako smo svi ostali sačuvani, pre svega u ljudskom odnosu članova. Profesionalni svet je surov, ali svi smo se održali.

Da li možeš da se setiš nekog koncerta za koji bi rekao da je najupečatljiviji, specifičan po nečemu?
Upravo koncert u Marquee clubu. To je koncert gde su mi se noge odsekle, prvi i jedini put u životu. Ako govorimo o našem prostoru, onda “YU rock legende” u Zagrebu ’87. Tada je atmosfera među muzičarima bila specifična, ja sam nostalgičar, fale te zajedničke turneje. Imale su neverovatnu draž, svi su dobri drugari, dobre kolege. Ne mogu da kažem da je bilo loših koncerata. Uvek smo se trudili da pružimo maksimum, i pod temperaturom, i kad su mi glasne žice bile kao kanapi. Najgore je otkazati. Pomučite se malo, dođete opet u isto mesto, odradite još bolje. Ako krenemo ispod neke linije, nećemo ni svirati.

Bijelo Dugme od nas učilo zanat

U trenutku kada je YU grupa držala primat pojavilo se Bijelo dugme. Iz sadašnje vizure, da li bi mogao da kažeš nešto o njima, da li su bili štetni po scenu, kakav je njihov iskorak za vas bio?
Ne znam šta bi se dešavalo da nisam krenuo na odsluženje vojnog roka ’74. godine. To je jedan od bitnih faktora, prestali smo sa radom na godinu i po dana. Oni su to znalački iskoristili, imali su do tada dosta zajedničkih koncerata sa nama. Učili su zanat. Ceo život muzičarski nismo toliko profesionalno, smišljeno vodili. Dugme je bend koji ništa nije prepuštao slučaju, od tekstova do izgleda na bini. Sa te strane ne mogu ništa loše da kažem. Sećam se, svirali smo u Rijeci ’75. jednom, i oni su svirali na svojoj opremi po prvi put, ne na našoj kao što je bio običaj. Rekli su da ne možemo pozajmiti, što je bilo malo nedrugarski, ako si nabavio bolji razglas, pa ustupi i drugarima. Nikad nisam manje popularan bend sabotirao u smislu da ne pomognem da budu bolji u nečemu, tako da nemam ništa loše da kažem. Taj odlazak u vojsku nas je pomerio, i mene totalno posle toga.

16. novembra koncert u Novom Sadu

Vratimo se sadašnjem trenutku. Koji su planovi YU grupe? U najavi je i koncert u Novom Sadu.
Postojaćemo dok imamo šta da kažemo, novo nešto, nećemo i sebe plagijati po svaku cenu. Idemo dalje, najviše zavisi od mene samog, da budem iskren. Mislim da ulazim u dobar period, u meni samom se polako krčka, otvaraju se ideje i to je dobro. Radi se i na pripremi koncerta u Novom Sadu. Inače, mnogi su smatrali da smo novosadski bend. Kao Džentlmeni smo tamo često svirali, zatim i na pocetku rada YU grupe, eto, vraćamo se ovom gradu.

Intervju: Branimir Lokner i Dragiša Radulović