Završen PDF: Rock’n'Roll na Moravi

Ovogodišnji “Plana Demo Fest” je doneo mnogo dobre svirke, u jednom prelepom ambijentu kraj Morave, dajući novu nadu svima nama koji se borimo za bolje rock dane. Najveći teret organizacije festivala je, kao i svake godine, podneo veliki entuzijasta Dejan Ilić – Unuče (Balkanska Rock Inicijativa), čija se odluka da se festival premesti iz Doma omladine na prostor kraj Morave mnogima činila riskantnom, ali se ispostavilo da je bila pun pogodak, sudeći po broju i raspoloženju posetilaca.

Festial su otvorile predgrupe. Prvi su nastupili velikoplanjanski “Explosion Velocity” čijii gitarista Pavle Bojković je nesumnjivi potencijal, ima “ono nešto” što bi moglo da ga izdvoji iz gomile (gruba reč!) dobrih tehničara i onih koji vole “pretrčavanje” po žicama . Ritam sekcija je solidno odradila svoj posao, a pevač je uspevao da šarmira publiku, mada je, po sopstvenom priznanju “došao sa svadbe i vraća se na istu”. Malo više ozbiljnog rada, par dobrih “angažovanih “ tekstova i uspeh ne bi trebao da izostane.

“Kontrola mozga” iz Beograda ima priču za rubriku “Verovali ili ne”, barem što se tiče ovog festivala. Dva puta su nastupali u takmičarskom delu i dva puta su imali peh (jednom je pevaču pozlilo, drugi put je gitarista imao problem sa kablom), tako da nisu uspeli da ostvare zapažen rezultat, što je svakako šteta, jer, da su nastupili ovako raspoloženi u ovogodišnjoj (iako veoma jakoj) konkurenciji, imali bi velike šanse da osvoje prvo mesto. Srba i ekipa zaista imaju dobre ideje, melodične solo deonice i pesme koje “ulaze u uvo” na prvo slušanje.

Takmičarski deo je započeo nastupom vlasotinačke grupe “Fluid Underground”. Pre početka festivala njima su davane najmanje šanse: ušli su u finale posle otkaza grupe “Loud”, snimak kojim su predstavljeni nije obećavao previše, svirali su bez drugog gitariste i nastupali su kao prvi, “u po’ bela dana”, što je obično hendikep. Međutim, ispostavilo se da je upravo promena u koncepciji donela prvo mesto, Miloš Petrenj (vokal, gitara) znalački je preplitao ritam, rifove i kratke melodične deonice, basista (bivši ritam gitarista) Slavko Mladenović je davao vokalnu podršku, koja je posebno došla do izražaja u najupečatljivijoj pesmi večeri “Ruke i dlanovi”, dok je bubnjar Bratislav Vukadinović precizno diktirao ritam. Dišući kao jedan, dali su jak lični pečat muzici koju izvode, što se pokazalo kao presudno u konačnom ishodu.

Požarevački bend “Porock” svirao je “stari dobri rock”. Iskusni muzičari svirali su svoje melodične pesme veoma korektno, ali se stekao utisak (naročito u prvoj pesmi) da pevač peva u tonalitetu koji mu ne odgovara. U preostale dve pesme došlo je polako sve na svoje, ali prekasno da bi se ostvario dobar plasman. U svakom slučaju, za “Porock” ima mesta na domaćoj sceni, s obzirom na to da muzika koju izvode zasigurno ima svoju publiku.

Žreb je hteo da tri “beskompromisna” benda nastupe jedan za drugim. Vršački “Bite” su zagrizli žestoko, od prvog do poslednjeg tona. Svirali su jako kvalitetno, ali zvučalo je to, ipak, grublje nego što bi trebalo (moje lično mišljenje) i samim tim malo manje ubedljivo od njihovih snimaka. U konkurenciji prilično izjednačenih bendova, u kojoj nijanse odlučuju, ipak nije bilo dovoljno za plasman među prva tri.

“HellJack” iz Beograda (Đorđe Ćulafić – glas, Danilo Orbović – gitara, Savo Djurić – gitara,Mihailo Petrović – bas, Darko Lučić bubnjevi) je, sudeći po snimcima, bio jedan od mojih (mada to kao član žirija ne bih smeo da izjavim, ali ajd’!) favorita na festivalu na kome su nijanse (ali baš nijanse) odlučivale. Bend koji ima veliki potencijal, neosporno sviračko umeće i pred kojim stoji budućnost, ako nastave da razvijaju svoje ideje u pravom smeru. “Dusty road” zvuči odlično, mada sam očekivao čvršću southern rock svirku (nešto kao Gov’t Mule) a ne heavy metal (bar su tako zvučale pesme), što očigledno ne odgovara glasovnim mogućnostima pevača. U svakom slučaju, za “HellJack” će se još čuti, a ne bi bilo loše da urade neku autorsku pesmu i na srpskom jeziku, što bi sigurno doprinelo njihovoj većoj popularnosti.

Grupi “Void Inn” , trećeplasiranima, nema se zameriti mnogo šta, osim… Déjà vu. Gitarista Siniša Pejović, basista Marko Đoric I bubnjar Nikola Cvetinović deluju na sceni moćno, usvirano, dok pevačica Jelena Vujanović suvereno vlada scenom. Pa šta tu fail, pitaćete se vi? Baš ništa, osim neophodne trunke originalnosti da biste se izdigli iznad drugih na takmičarskim festivalima. Ostalo je sve u redu.

“Broken Mirror” iz Velike Plane ima velike ambicije. “Spiritus movens” grupe, gitarista Stevan Jovanović (ex-Moonchild), očigledno ima dobre ideje, ali mu uvek nedostaje jedan korak da bi stigao do željenog cilja. Bend nije delovao tako moćno, ima tu još puno posla, muzika koju sviraju je jako zahtevna. Možda treba malo spustiti ego i potražiti pravog “trenera”, onda će sve doći na svoje .

Kada sam čuo snimke grupe “Leer” iz Niša, bio sam oduševljen. He, napokon nešto novo i originalano! Sa nestrpljenjem sam očekivao njihov izlazak na scenu. Na žalost, nastup na festivalu nije bio ni približno tako upečatljiv. Ništa od one mistike kojom odišu pesme preslušane na YouTube. Stiče se utisak da su malo neozbiljno pristupili nastupu. Tema za razmišljanje! Mogu sigurno bolje, a materiijala za to ima!

Kao osmi u takmičarskom delu, na scenu su izašli “Dark Sky” iz Kosovske Mitrovice, grada koji ima jaku jazz i rock tradiciju. Ono što se od njih očekivalo u sviračkom smislu, momci su savršeno odradili. Ostaje nejasno zašto se nisu odlučili za baladu “Glas” na tekst Milana Popovića, koju imaju na repertoaru, čime bi sigurno dobili prevagu na vagi podjednakih bendova. Ovako, zvučali su slično, samo malo bolje od skoro svih, osim od prvoplasiranih. Imaju sve što im treba, a preporuka je da pripreme album na srpskom (ili nekom regionalnom jeziku), čime bi im vrata uspeha bila širom otvorena.

U revijalnom delu programa nastupili su “Rezervni Plan” iz Pančeva, koji je zagrejao prisutne izvođenjem ex-YU rock hitova, “Super Confusion” iz Kikinde (o čijem savršenom fusion – jazz – rock sviranju neću ovde sada pisati, trebalo bi dosta prostora), atraktivni bend iz Švedske “Perception of Darkness” i jedan od naboljih domaćih Iron Maiden Tribute bendova “Rainmaker”.

Ukupna ocena je da je “Plana Demo Fest 2012” ispunio očekivanja, kako po posećenosti (nekoliko stotina gledalaca) kao i po organizaciji I kvalitetu nastupa bendova učesnika.

Izveštaj: Vladimir Pešić