Srpska se truba sa YouTube-a čuje

Rifovi u Srbistanu (5)

U prethodnom članku, inspirisan svakodnevnim pokušajima ispiranja mozga od strane različitih medija, bavio sam se razlikom između stvarne popularnosti nekih izvođača i umetnika u odnosu na ono što se plasira. Pomalo naivan, još uvek pun poverenja u zdravu pamet ovdašnje populacije, pogrešno sam podrazumevao da jednostavan argument, a to su podaci koliko je ko zaradio novca od muzike, ima najveću moguću težinu za procenu o tome ko je zaista popularan i za koga je publika spremna da odvoji novac. Ipak, na osnovu nekih komentara, shvatio sam da postoje još neka veoma zastupljena merila uspešnosti vredna pominjanja i elaboracije u zasebnom tekstu. Ovaj put bavimo se YouTube-om, servisom koji nam, između ostalog, omogućava da sa lakoćom pristupamo ogromnoj muzičkoj biblioteci.

U poslednje vreme često se pominje broj pregleda pesme na YouTube-u. Ova nova, virtualna aproksimacija merenja i upoređivanja dužine i obima (muzičkog) penisa kaže da vredite onoliko koliko vaš video klip ima gledanja na ovom sajtu, a čak i tradicionalni mediji umeju da prenesu informacije o neverovatnoj popularnosti nekog muzičkog videa na YouTube stranici. Slušajući i čitajući reakcije na prethodni članak, susreo sam se sa argumentom da je irelevantno što u praksi neki muzički sastav sa trulog, nesrpskog Zapada svira svetske turneje po halama ili čak stadionima, a neka naša turbo folk pop rok atrakcija svira po svadbama i većim kafanama jer dotični svetski poznat sastav ima jednak ili manji broj YouTube pregleda u odnosu na naše uzdanice. Zaista, pregledajući domaće muzičke video sadržaje, susrećemo se sa interesantnom situacijom: Srbija ne samo da je već u Evropi, nego ima muzičke zvezde koje mogu stajati rame uz rame, polni virtualni internet organ uz polni virtualni internet organ sa svetskim muzičkim zvezdama! Milionski pregledi pesama domaćih turbo folk izvođača jasno govore o tome koliko su oni svetski popularni… Ili o tome da svaki njihov obožavalac po ceo dan gleda spotove na YouTube kanalu.

Pre više godina, preko tada popularnog MySpace-a, prvi put sam dobio ponudu za uslugu „firme“ koja se bavi promocijom mladih muzičkih nada. Za veoma simboličnu novčanu nadoknadu, oni bi mi dali na raspolaganje svoje, navodno, višegodišnje marketinško iskustvo i učinili da ogroman broj ljudi čuje za moju muziku. Takve ponude sam zaticao i u komentarima blogova, na nekim forumima i u spam folder-u sopstvenog inbox-a. Za neupućene, jedna od stvari koja je ponuđena je i veliki broj YouTube pregleda, tvrdi se, od živih, stvarnih slušalaca. U drugim slučajevima, osoba od koje stiže ponuda bila bi direktnija po pitanju svoje ponude, tako da sam naišao i na one koji su otvoreno nudili mogućnost da „napucaju“ broj YouTube pregleda za određenu sumu. Očigledno, u današnje vreme, koliko vas ljudi gleda online – to nije samo stvar taštine nego i potvrda relevantnosti u nečijim očima, a kao što vidimo, sve više drugih medija počinje jako ozbiljno da shvata podatke koji stižu sa YouTube sajta. Dakle, da li neko može sebi da dozvoli blamažu i mogućnost da ga ne shvate dovoljno ozbiljno jer nema visoku gledanost na YouTube stranici?

Napraviti veliki broj pregleda nije komplikovano. Pojednostavljeno, moguće je bombardovati jedan isti video određenim tempom sa većeg broja IP adresa. IP adresa je ono što predstavlja vaš identitet na internetu. Tako vas neki sajt „vidi“ i zna gde i kako da vam šalje podatke. YouTube broji i više pregleda sa jedne iste IP adrese, ali, naravno, još lepše izgleda kada je vaše muzičko čedo gledano neprekidno sa više adresa širom planete. Postoje i servisi koji rade na bazi zarađivanja kredita koji se nakon toga pretvara u preglede videa. Kredit se stiče time što instalirate dodatak za vaš browser koji kad se aktivira automatski pregleda YouTube snimke onih koji su kod tog servisa uplatili povećanje broja pregleda. Tokom vremena, Google je pokušao da u više navrata implementira određene mehanizme koji služe prevenciji veštačkog pravljenja velikog broja pregleda. Na primer, dobar deo video snimaka se „zamrzne“ na oko tri stotine pregleda i ako se na osnovu određenih parametara zaključi da su pregledi stvarni, njihovo brojanje se nastavi. Naravno, nije moguće zaista sa sigurnošću proveriti da li je neki pregled videa stvaran. Samo vlasnik stranice ima uvid u statistiku koja govori o tome koliko je individualnih pregleda, onih koji stižu sa različitih IP adresa, kao i da li su ti korisnici zaista gledali ceo video ili je samo pušten početak videa i odmah nakon toga video prekinut, kao što je često slučaj kad se broj pregleda veštački povećava.

Poređenja radi, uzećemo neka imena koja su verovatno poznata domaćim slušaocima, nevezano za stil muzike, kao i trenutni broj pregleda, like-ova i dislike-ova:

Aerosmith – Legendary Child 1,170,801 views, 9922 likes, 330 dislikes
Arctic Monkeys – R U Mine? 5,876,722 views, 43073 likes, 581 dislikes
In Flames – Deliver Us 3,107,558 views, 21463 likes, 877 dislikes
Nine Inch Nails – Closer 2,303,011 views, 24520 likes, 710 dislikes

Zadovoljstvo da izaberete vaše omiljene domaće „turbo“ umetnike ću prepustiti vama. Na mom uzorku, koji je obuhvatao desetak pesama koje se bave problemima lošeg spavanja, ubijanja bez stvaranja nepotrebne buke kao i remek nedelima raznih sastava koji imaju „band“ u imenu, pojavila se jedna interesantna zakonitost, a to je disproporcija između navedenog broja pregleda i toga koliko puta je neko stisnuo like ili dislike. Dok je kod stranih muzičkih videa taj odnos grubo između 100:1 i 150:1, kao što se gore može videti, u slučaju domaćih muzičkih zvezda taj odnos je višestruko u korist broja pregleda i kreće se od 350:1, a često je u rangu 500:1 i više. Dakle, kad se radi o nekim od najgledanijih muzičkih videa estradnih zvezda Srbije, za isti broj pregleda, broj like-ova je po nekoliko puta manji i ovakav video sa preko milion pregleda, uglavnom, ima samo tri do četiri hiljade like-ova. Kao poređenje, strani muzički video koji ima milion pregleda zaradi troduplo veći broj registrovanih „palčeva“ nego novi turbo hit. Zašto je to slučaj? Logičan odgovor: zato što je za like potrebno da postoji individualni YouTube profil, otvoren na nečiju e-mail adresu, pa je like nešto komplikovanije „naštimovati“. Broj pregleda se povećava, ali broj onih koji su „lajkovali“ video, kako se to u poslednje vreme kaže, ostaje isti.

Da li je ovo nepobitni dokaz da se radi o nepostojećim pregledima, naručenim sa željom da predstave sastav ili vokalnog solistu popularnijim nego što jeste? I da i ne. Sa jedne strane, trebalo bi da bude jasno da neki sastav sa višegodišnjom uspešnom svetskom karijerom ne može biti jednako gledan i slušan na YouTube-u kao lokalni zabavljački sastav koji tezgari po diskotekama. Sa druge strane, odnos broja pregleda i like-ova možda govori i o navikama vezanim za konzumaciju muzike kao i siromaštvu publike u Srbiji. Slušalac iz razvijenog sveta će svoju omiljenu pesmu ili album kupiti na iTunes-u ili nekom drugom internet servisu za kupovinu muzike, kupiti CD (da, da, kupuju ih i dalje, uprkos glasinama da to niko ne radi) ili, jednostavno, skinuti besplatno pesmu preko interneta. Samim tim, YouTube će mu primarno služiti kao izvor iz koga stiže prvobitna informacija o nečijoj muzici ili za povremeno gledanje muzičkih videa, a ne kao način da svakodnevno sluša muziku. Izuzetak su, naravno, određene zvezde koje se obraćaju ciljnoj grupi koja, između ostalog, ima malo godina, a puno slobodnog vremena pa dobar deo dana provede pred ekranom. Njima mnogo češće nego onima koji su „nabavili“ svoju muziku kao „fajl“ ili na nosaču zvuka YouTube „svira“ u pozadini i povećava broj pregleda na trenutno aktuelnim pop pesmicama. Tako dolazi i do disproporcije između zarade i koncertne posećenosti različitih medijskih zvezda i percepcije njihove popularnosti na osnovu desetina miliona pregleda videa na YouTube servisu, ali to je već materija kojom se bavio prethodni članak.

U slučaju Srbije, veliki broj pregleda od strane manjeg broja ljudi možda može da govori i o tome da jedan deo slušalaca domaćih zvezdica muziku primarno konzumira preko YouTube-a , kao i da se manji broj pesama, aktuelnih „hitova“ nalazi na većem broju plejlista. Radi se o publici koja više nije zainteresovana da odvoji novac i kupi muziku koju sluša, a čak ne oseća potrebu ni da je poseduje u bilo kakvom obliku, makar i besplatno kao „fajl“ na svom računaru ili u MP3 player-u. U skladu sa tim, pesme estradnih umetnika se sve češće objavljuju kao „singlovi“, prvenstveno da bi omogućile novu turu tezgarenja po klubovima za iseljenike iz Srbije na više ili manje privremenom radu u inostranstvu. Takve pesme se uglavnom ne mogu kupiti na nosaču zvuka, a mogu se preslušati samo preko YouTube-a, kao i u okviru radio i TV programa.

Dakle, u slučaju da niste ljubitelj novog singla „Ja sam tako senzitivan momak, čak i kada kafanu lomim“ grupe „Krmeljive oči band“, a doživljavate njenu milionsku YouTube gledanost kao još jedan dokaz da je najveći deo ovdašnje populacije sveden na intelektualni nivo depresivne pudlice rođene sa Daunovim sindromom – ne očajavajte. Pitanje je koliko od tri hiljade ljudi koji su „lajkovali“ milion puta pregledan video uopšte živi u vašoj blizini, kao i da li svi postoje van virtualnog sveta.

Za kraj kolegama iz domaćih pop folk voda poručujem da mi se jave privatno na e-mail ili Facebook profil. Imam drugara koji će ispod cene „nakucati“ milion – dva YouTube pregleda, informatičar, a dobrog srca, patriota, voli da da popust. Zar da neka Lady Gaga ima tolike preglede, a da se vi sramotite sa dva tri miliončeta?

O autoru: Dušan Svilokos, priučeni novinski izveštač iz Srbistana u slobodno vreme zlostavlja gitaru u teškometalnoj muzičkoj atrakciji Trigger.