Nisville 2012: Koloritna zabava uz mnoštvo aktera i raspoloženu publiku

Tradicionalna manifestacija u gradu na Nišavi održana je uspešno od 16. do 19. avgusta. Mnoštvo aktera, preko 500 muzičara, 80 koncerata, sedam stejdževa i izvoz koncerata u Vranje, Leskovac, Pirot i okolinu Beograda, više od 300 akreditovanih novinara iz zemlje i sveta, dovoljan su razlog za zadovoljstvo organizatora, koji bez obzira na neizostavnu i nezaobilaznu sponzorsku podršku zaslužuju pohvale za raznolik izbor izvođača i šarenoliko stilsko-izražajnu koncepciju.

Tehničkom delu kada govorimo o zvuku i slici sa bine, zaista se ne može ništa zameriti, i publika je mogla da uživa u kvalitetnoj svirci velikog broja učesnika. Nabrajanje baš svih koji su učestvovali i potpuni utisak kojeg su ostavili, trajao bi verovatno jako dugo, zato ću se osvrnuti na one za koje mislim da moraju imati mesto u ovom tekstu.

Violinista Jean – Luc Ponty sa svojim sastavom, koji je nastupao prve večeri može se smatrati i ponajboljim akterom ovogodišnjeg Nisville-a. Iako njegova varijanta fusion/jazz rock/ambiental/progressive pristupa i dalje je na izvođačkom i autorskom tragu kojeg je ponudio tokom 70-ih godina na svojim albumima “Aurora”, “Enigmatic Ocean”, “Cosmic Messenger”, no viđena rafiniranost i ubedljivost interpretacije, kao i učestvovanje ostalih članova grupe u stilizaciji i aranžiranju songova su za svaki respekt i pohvalu. Da je trajao i dva sata, njegov nastup ne bi se mogao smatrati “dosadnim”, a 80 minuta show-a, delovali su kao kratka, ali efektna predstava.

Ozbiljnost i moderne jazz tendencije bile su “saputnik” američkog Mercy Projecta i italijanskog The Lydian Sound Orchestra. To isto važi za njujorški Opus 5, kao i švedski sastav The Anders Bergcrantz Quartet, kojeg predvodi trubač i glavni autor pomenutog imena i prezimena. Izuzetno interesantne nastupe imao je izraelac Amir Gwirtzman, koji svira više instrumenata, na kraju su mu se pridružili i gosti, bubnjar i klavijaturista, sa kojima je odsvirao nekoliko numera.

Vredan pažnje bio je nastup Bowie Funk Experience sastava, čije muziciranje je publika zdušno propratila u ritmu. Funk u najboljem značenju te reči, koji u kontaktu sa publikom dobija na pravoj formi. Pohvalio bih i izuzetno disciplinovano muziciranje niškog sastava Pedjazz Quartet, kao i najmlađih aktera (naravno po godinama) takođe nišku “decu” koji se zovu Jazzbooka. Usviranost, kao i lakoća sa kojom barataju svojim isnstrumentima su kvalitet vredan pažnje. Jazzbooka su budućnost domaćeg jazza, i nadam se da će u što kraćem vremenskom periodu široj javnosti pokazati šta znaju i umeju.

“Favoriti” festivala bili su i dugogodišnji sastav Teddy Osei-a - Osibisa, sigurno jedan od prvih uspešnih afro-rock sastava, koji su u zemunskoj hali “Pinki” nastupali davne 1976. godine. Od tada su bili još par puta u Srbiji, pa i ako ova poslednja faza ne predstavlja “zlatno” vreme po bend, publika ih je dočekala i ispratila ovacijama. Lično, razočaravajući i u dobroj meri dosadan nastup po mom mišljenju imao je holandski Lollo Meier Quartet, koji nastavlja tradiciju Rainhardtovog i Grapellijevog Gypsy Swinga, a isto važi za ovde vrlo popularne britance The Brand New Heavies, koji se mentalno, idejno i izvođački nisu makli od 1991. godine, a takav im je bio i nastup, neinventivan, dosadan i vrlo zaboravljiv. Gitarista Toni Kitanovski sa Cherkezi sastavom ponudio je interesantno sviračko viđenje fusion/gypsy pristupa i koncepta, kojeg prati konstantna improvizacija i ritmičko nadmetanje. Bilo bi efektnije da je trajalo kraće, ali u svakom slučaju zanimljiv eksperiment. Reggae izvođač Ras Abraham, čija karijera datira od šezdesetih godina, inače autor poznatog hita “Johny Too Bad” , sa pratećim “tezgarošima” odradio je solidno svojih 70-ak minuta, a dobar deo repertoara predstavljao je tribute Bob Marley-u.

Na binama u Nišu se svirala dobra muzika, a jednostavno bilo je puno toga, da i sa najboljom voljom nije sve moglo biti ispraćeno. Veliki broj domaćih aktera, i što je još važnije uslovno rečeno novijih sastava predstavili su se na Nisvillu, i nema sumnje da ovde podmladak pred kojim je budućnost postoji i deluje. Domaćini su raznim nagradama i priznanjima darivali izvođaće, a propratne manifestacije takođe su ispunjavale dnevna dešavanja u gradu.

Nisville napreduje i nastavlja da se razvija u pravom smeru, kada je reč o izvođačkoj ponudi i tehničkoj realizaciji. O nekim drugim stvarima neki drugi put. Vidimo se na Nisvillu 2013…

Izveštaj: Branimir Lokner