Ljubav u Vrnjačkoj Banji

LOVE FESTIVAL (treći dan)
Vrnjačka Banja, Letnja pozornica, 05.08.2012.

Vrnjački Love festival je i ovo godine protekao u znaku dobre organizacije i odlične posete, a treći dan je poput prošle godine pripao rok sastavima.

Prve dve večeri na letnjoj pozornici su kao glavne zvezde nastupili James Zabiela, Alex Niggemann, Noir i Dont. Sem tog glavnog poprišta događanja, paralelno se dešavalo još puno toga tokom dana na čak osam lokacija. Od turnira u uličnom basketu, do raznih predavanja i radionica.

Tim koji stoji iza Love festivala na pravi način i efektno širi celu priču, što posebno dobija na težini u godini u kojoj je Vrnjačka Banja izgubila Beer fest, a najverovatnije i Festival filmskog scenarija.

Treće veče su otvorile uzdanice Jelen top 10 liste – Sinestezija. Njihov napadno pozitivni pop i nije po mom ukusu, tako da sam se odlučio da gledanje njihovog nastupa žrtvujem zarad prijatne šetnje između nekoliko zona Love festivala (Cinema, Eko, Street Basket…) i prosto uživam u gužvi koja je vladala u podnožju letnje pozornice. Kada smo se napokon našli na mestu događanja S.A.R.S. su već bili na bini i uspešno zabavljali prisutne. Mlađa publika ih voli i zna sve što odsviraju, što je redak primer u poslednjih desetak godina da se neki bend tako lako nametnuo. Sa dva albuma iza sebe oni su solidna koncertna atrakcija i dosta nastupaju, a na radost organizatora publika rado dolazi na njihove svirke. Druga strana medalje je što se uživo čuju i vide sve mane i lično se ne nalazim u njihovoj svirci i tekstovima, ali su svoj posao odradili kako treba. Slede Darkwood Dub, a oni su ozbiljna ekipa sa živim nastupom koji uveliko premašuje ovdašnje standarde i sa dovoljno materijala da potpuno kupe prisutne. A oni su upravo to i učinili. Sat i dvadeset minuta vrhunske svirke, sa dobrim scenskim nastupom, izuzetnim tonom i očekivano superiornim radom ritam sekcije Bratuša-Ristić. Izbor pesama je bio skraćeni slalom kroz sve faze njihovog rada, sa preskakanjem prvog albuma (što je šteta, realno) i albuma „O danima“, a naglasak je dat na hitove sa „Elektropionir“ albuma. Svirka uključuje i matrice tako da je vrlo precizna, ali sa druge strane i opuštena i pojedine pesme su dobile pomalo izmenjene aranžmane. Očekivano, bolje je reagovala starija publika, a prikriveni vrhunac večeri je bila produžena verzija pesme „Kolotečina“. Vratili su se na svega jedan bis i otišli uz zaslužene ovacije od strane prepune letnje pozornice. Nakon njih na redu su bili MVP, čime je Love festival nastavio tradiciju davanje podrške i šanse mlađim bendovima, a upućeni mi rekoše da se vrlo lepo kotiraju na radio programima. Kako god i oni su poput Sinestezije i veseli i istrajni u širenju pozitivizma, ali za moj pojam i previše lagani i neopterećujući. Svejedno, mlađa publika ih je dobro prihvatila, a MVP su znali da iskoriste ponuđenu šansu.

Na kraju je dosta lako zaključiti da se Love festival razvija i širi iz godine u godinu i da već ima značaj događaja koji uveliko prevazilazi okvire Vrnjačke Banje.

Izveštaj: Miroslav Stašić