Nebojša Lakić (Heaven Rain): “Bez obzira na sve, dajemo sve od sebe“

Ime Nebojša Lakić svima koji prate domaću metal scenu je više nego poznato. Osnivač i urednik Serbian Metal Portala, bubnjar grupe Heaven Rain iz Banja Luke čiji je drugi album nedavno objavljen, sve u svemu svestrana ličnost… O novom izdanju, sitaciji na domaćoj metal sceni, iskustvima sa stranim izdavačima i drugim temama upravo smo popričali sa ovim proverenim fajterom za rock i metal muziku.

“Second Sun”, Vaš drugi album, u prodaji je od 1. juna. Ukratko nam predstavi ovo ostvarenje…
“Second Sun” je naš aktuelni album, koji je, kao što si pomenuo, objavljen 1. juna za Music Buy Mail, distro-izdavačku etiketu iz Nemačke. Ono što je specifično za novi album je napredak u svakom pogledu u odnosu na prvi. Doterali smo produkciju, sredili naše redove, u bend su stigli novi gitarista i pevačica, pa bi taj detalj – ženski glavni vokal – uz nešto čvršći gitarski pristup nego ranije, bio glavna odlika albuma. Tu je jedan intro, instrumental i obrada velikog hita grupe Zana, “Vejte snegovi”, a ostatak je autorski rad koji se kreće kroz melodične prog power/heavy metal vode.

Još pre izlaska albuma isticali ste zadovoljstvo radom pomenute kuće Music Buy Mail iz Nemačke. Da li ste i nakon objave zadovoljni kako radom izdavača, tako i generalno reakcijama publike?
Da, veoma smo zadovoljni. Malo kad se razmisli, ipak je neko, u razvijenoj i bogatoj Nemačkoj (u svakom smislu, materijalnom i duhovnom) procenio da bi bilo vredno uložiti svoje vreme i novac u bend iz tamo neke Banja Luke. Ispoštovali su sve što smo dogovorili, trude se oko nas, sređuju intervjue, dostavili su disk gomili medija na recenziranje, a o distribuciji širom sveta da ne govorimo. Skoro da nema države u kojoj CD nije nabavljiv (ne računajući ove naše nesrećne prostore, smeh). U ovom trenutku, to nam je sasvim dovoljno. Što se publike tiče, još uvek nismo imali priliku da album testiramo uživo, ali reakcije koje dobijamo putem naše Facebook stranice i oficijelnog sajta su više nego dobre. Uglavnom su to hvalospevi, ili “vrlo dobar materijal” komentari, iskren da budem, tako da se ni sa te strane ne bunimo, iako prave reakcije očekujemo u narednom periodu, jer su se i pirati dočepali albuma, pa ga ima na svim mogućim i nemogućim blogovima i torentima za download. (smeh)

Poznato je da se baviš muzičkim novinarstvom i da si osnivač i urednik uglednog Serbian Metal Portala. Možeš li da napraviš komparaciju Vašeg debi albuma “Far and Forever“ i aktuelnog? Koje su sličnosti, a koje razlike ova dva izdanja?
Hvala na komplimentima za SMP, cenim to zaista. Komparaciju između prva dva albuma donekle napravih iznad, vezano za ključni momenat, prelazak sa muškog na ženski vokal. To nismo uradili planski, već smo došli do trenutka u kojem je postalo jasno da smo iscrpeli sve opcije za pronalazak muškog pevača. Božidar je odradio odličan posao na prvom albumu, ali je čovek u drugačijim muzičkim žanrovima te ga rad na duže staze sa nama očito nije naročito zadovoljavao. Slično je bilo i sa Dražanom Pozderovićem Oskarom, veoma dobrim pevačem, ali ni on se nije pronašao u ovoj priči. Sa Mionom se znamo već godinama, reč je o fenomenalnoj devojci u svakom pogledu, profesionalac je kad je muzika u pitanju, a veoma dobra ekipa kada je reč o druženju i slično. Takođe, gitarista Igor Dragelj koji je pristigao u bend nakon prvog albuma je stara metalna glava kojoj čvrst rif najviše godi, te smo mnogo više pažnje posvetili tome, nego na prvom albumu na kojem su ipak dominirale solaže na gitari i klavijaturama. I na kraju, produkcija je u svakom pogledu superiornija ovaj put. Sa našim drugarom Marjanom u Chainroom studiju smo dobili moderan metal zvuk koji savršeno leži zamišljenim idejama u pesmama. Ostalo je manje više isto – hitični momenti, lepe melodije i već prepoznatljiv HR način komponovanja.

Zanimljivo je da ste tokom karijere obradili i pesme ex-YU sastava, pomenute Zane i Bolero. Kojim motivom ste bili vođeni prilkom obrada pesama “Galebovi” i “Vejte snegovi”?
Jednostavno, volimo te pesme. Desilo se da su nam svima u bendu to drage pesme iz detinjstva, pa smo se, kada smo razmišljali o eventualnim obradama, navodili idejom da je bolje da obradimo neku našu pesmu iz osamdesetih, nego kakav strani hit koji već negde ima svoju obradu. Sa druge strane, te pesme su na neki način slične onome što Heaven Rain radi, imaju tu melanholičnu notu koja nama leži, melodične su, i to su bili sasvim dovoljni razlozi da baš njih odaberemo.

Nažalost, ne može se reći da ste preterano koncertno aktivni. Da li ste Vi zadovoljni ovim segmentom i kakvi su planovi na tom polju?
U pravu si, to nam zaista jeste rak rana u dosadašnjoj “karijeri”. Kao što sam već pomenuo, imali smo te nesrećne promene postave poprilično često. Ovo je treći vokal sa kojim radimo, i treći gitarista takođe. Baš kad se navežbamo u jednoj postavi, neko ode iz benda, pa onda ‘ajde opet na probe i vežbaj sve od nule sa novim čovekom. To nas je poprilično usporilo, ali eto, želim da verujem da je ova postava koliko toliko stabilna, i da ćemo imati više nastupa u narednom periodu. Sa druge strane, ni domaća metal scena nije što je nekad bila. Nema više tih svirki po bašti KST-a recimo pred 500 – 1000 ljudi, sad ako dođe 200 ljudi, to se vodi kao ekstra posećen koncert. Što naravno predstavlja problem organizatorima da nam plati putne troškove i slično, i uvek je rizik potegnuti 300+ kilometara kad nemaš predstavu na šta u stvari dolaziš.

Pomenuli smo tvoje angažovanje na polju muzičkog novinarstva, pa za trenutak ostavimo po strani Heaven Rain. Aktivni si učesnik scene, dugo je pratiš, kako bi ti ocenio stanje na njoj?
Nezgodno pitanje. S obzirom da sam imao tu čast da, kao muzičar i novinar, budem deo srpske metal scene tokom prve polovine dvehiljaditih, ovo sad je nula u poređenju sa tim, ne tako davnim vremenima. Publika je danas, rekao bih, najveći problem. Interesovanje za bendove skoro da ne postoji. Tih dvehiljaditih su demo snimci bendova više komentarisani po forumima, nego danas profesionalno realizovani albumi. Brz internet, Facebook… koliko su nam dali i olakšali komunikaciju i razmenu ideja i materijala, toliko su nas i osakatili. Nema mlađe publike, starija ekipa sve ređe ide na koncerte, tako da je pitanje šta će se ovde dešavati tokom narednih godina… Možda se pojavi neka nova snaga, neki novi Rock Express u pravom trenutku, pa se desi bum kao i tada, ali nisam preterani optimista što se toga tiče.

Serbian Metal Portal već neko vreme ima i svoju online etiketu. Gde ti vidiš izdavaštvo u ovoj 2012. godini? I možeš li preneti Vaša iskustva sa stranim izdavačima?
Da, upravo zbog gašenja Rock Express Recordsa i sve ređe izdavačke aktivnosti ovih preostalih, u jednom trenutku se došlo do saznanja da imamo veoma dobre albume i bendove, ali da nema ko da ih objavi, niti “prosledi” do publike. Tako smo i došli na ideju da delimo te albume ljudima bar da ih čuju, ako ništa. Naravno, meni je i dalje žalosno to što jedan Downstroy ili Rain Delay, svoje veoma dobre albume nisu imali za koga da objave, pa je rešenje bilo free download, ali šta da radimo, tako je kako je. Što se Heaven Raina tiče, mi smo imali sreće i sa prvim i sa drugim albumom. Pre snimanja prvog, na osnovu par demo snimaka, dobili smo ponudu iz Holandije da nam objave album. Ekipa iz Moonwolf Recordsa nam je finansirala snimanje, i odradila veoma dobru svetsku promociju istog. Takođe, nismo ni bili počeli planirati šta ćemo sa drugim albumom, kada je stigla ponuda iz Nemačke, prvo da nam distribuiraju prvi album, a potom i da objave novi. Jednostavnije rečeno, izdavači su našli nas a ne mi njih. A kako bi to teklo da smo sami tražili, i koliko bi vremena trebalo za realizaciju albuma, zaista ne bih mogao da prognoziram.

Koji su generalni planovi grupe Heaven Rain za ovu godinu? Mogu li se očekivati nastupi van našeg regiona pošto je i novi album svetlost dana ugledao pod etiketom strane izdavačke kuće?
Da, nadamo se upravo koncertima. Nije lako, iskreno. Neki u bendu rade, teško je doći do slobodnih dana, drugi studiraju, tu su ispiti i slično… Ali zaista smo spremni da sviramo gde god bude prilike i iole adekvatnih uslova. Osim toga, radićemo po prvi put do sada majice benda, a rado bismo snimili i spot, bilo je nekoliko opcija za to, pa ćemo da vidimo. Što se tiče koncerata u inostranstvu, vize nam više ne trebaju, pa ćemo da vidimo šta se tu da uraditi, ali valja imati na umu da je bendova danas zaista previše i da se teško probiti i skrenuti pažnju na svoj rad. Dovoljno je otići na bilo koji strani koncert i pogledati predgrupe… Iako često poseduju vrhunski kvalitet, njih uglavnom prati tridesetak ljudi, dok ostali piju pivo ispred i čekaju headlinere. Bez obzira na sve, mi ćemo dati sve od sebe, a detalje ćemo, naravno, blagovremeno objaviti na našem sajtu Heavenrainband.com

Intervju: Dragiša Radulović